Posle dugog i napornog dana obično jedva čekao da legnemo u postelju i zaspimo. Međutim, često zaboravimo jednu važnu stvar, a to je pravoslavna praksa očišćenja pred spavanje - molitva.
Sveštenici savetuju da treba da se vratimo pravoslavlju, a to znači sebi i da počnemo da praktikujemo večernje i jutarnje molitve, jer je to najbolja "duševna terapija" koja će nam pomoći da svaki dan započnemo sa blagoslovom.
U knjizi "Posavetuj me, oče" koju je izdala SPC, a koja ima za cilj da reši najčešće nedoumice vernika sveštenik podseća na reči Svetog Teofana Zatvornika, čime se sugeriše da je u vrme pred spavanje najvažnije osoboditi svoju dušu i um:
- Uveče treba dušu očistiti od svega i osloboditi je (pokajanjem, skrušenošću) - govori Sveti Teofan Zatvornik, od svega svetovnog, da bi postala slobodna i sama sa Gospodom. I tako treba odlaziti na počinak. Bez toga ne treba usnuti, nego se potruditi da se tako pripremimo za počinak.
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Svakog dana pre sna treba se setiti svih grehova, učinjenih tog dana i pokajati se pred Gospodom, i oprostiti svima koji su nas tog dana uvredili.
Večernje i jutarnje molitve
Veran čovek je uvek preplitao svoj dan sa molitvom. Uglavnom je molitvi pre svega, posvećivao trenutke ujutru, u podne i uveče. Možemo se moliti spontano, svojim rečima, ali možemo koristiti i molitvene obrasce koji u sebi nose bogatstvo koje se u njih prelivalo kroz vekove.
"Molitva je pobožno upravljanje duše čovekove Bogu", govori Blaženopočivši Patrijarh Pavle, "ili beseda srca sa Bogom, kroz koju, predstavljajući nevidljivo Boga pred sobom, čovek izliva pred NJim osećanja svoje duše. Nema ničeg dragocenijeg od molitve u životu čovečijem. Ona i nemoguće čini mogućim, teško čini lakim, neugodno pretvara u ugodno. Molitva je toliko potrebna čovekovoj duši, koliko i vazduh disanju. Ko se ne moli, taj je lišen razgovora sa Bogom, sličan je suvom, neplodnom drvetu koje se seče i u oganj baca (Mat. 7, 19)".
Večernje molitve će omogućiti da se duša očisti od svih negativa koje su se tamo nakupile u jednom danu, i verovatno će svi potvrditi da će ga molitva za budućnost učiniti jakom i slatkom. Za one koji redovno učestvuju u jutarnjim i večernjim duhovnim praksama, sa određenim vremenom će želeti da se dalje razvijaju i shvataju nove aspekte naše religije.
U koje vreme treba čitati jutarnje i večernje molitve?
- O tome je jasno napisano u svakom molitveniku. ”Ustavši od sna, pre svakog drugog dela, stani pred Svevidećeg Boga i osenivši se krsnim znamenjem reci...” Osim toga, sama smisao reči nam govori da jutarnje molitve treba čitati na početku dana, kada naš um još nije opterećen mislima. A večernje molitve treba čitati pre spavanja, posle svega. U ovim molitvama san se upoređuje sa smrću a naša postelja sa samrtničkim odrom. Bilo bi zaista čudno da, pošto smo govorili o smrti, sednemo pred televizor ili da razovaramo sa članovima porodice, kaže otac Dušan.
Svako molitveno pravilo se zasniva na iskustvu Crkve. Ova pravila ne narušavaju čovekovu slobodu, ali nam pomažu da steknemo najveću duhovu korist. Naravno, postoje odstupanja od pravila, a ona se primenjuju u nekim nepredviđenim okolnostima.
Večernja molitva
Početak: Blagosloven Bog naš...
Ako nije sveštenik: Molitvama svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas.
Zatim:
Sveti Bože, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni, pomiluj nas. (čita se tri puta, sa krsnim znamenjem i pojasnim poklonom)
Slava; I sada;
Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.
Gospode, pomiluj. (triput)
Slava; I sada;
OČE NAŠ Koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od nečastivoga.
Onda: SIMBOL VERE.
Tropari, glas 6:
Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas jer mi grešnici, nemajući nikakvog opravdanja, prinosimo Tebi kao Vladici ovu molitvu: pomiluj nas.
Slava: Gospode, pomiluj nas, jer se u Tebe uzdamo; ne gnevi se jako na nas, niti pominji bezakonja naša, no i sada kao milostiv pogledaj i izbavi nas od neprijatelja naših: jer si Ti Bog naš, i mi smo narod Tvoj, svi smo delo ruku Tvojih, i ime Tvoje prizivamo.
I sada: Otvori nam dveri milosrđa, Blagoslovena Bogorodice, da ne propadnemo mi koji se u Tebe nadmo, no da se Tobom izbavimo od beda: jer si Ti spasenje roda hrišćanskoga.
Gospode, pomiluj. (12 puta)
Molitva pre spavanja, protiv iskušenja u snu
Preslavni Gospode, Neprolazni, Čisiti, Jedini Bezgrešni, očisit mene, slugu Tvoga, od svake nečistote tela i duha, pokaži me čista blagodaću Hrista Boga, i osveti me silaskom Svetoga Duha Tvog, da bih se, trgnuvši se od magle nečistih maštanja đavolskih i svakoga iskušenja, udostojio da u potrebno vreme pristupim i primim čudesne i strašne Tajne Tvoje. Jer Ti blagosiljaš i osvećuješ sve i sva, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa Jedinorodnim Tvojim Sinom i sa Presvetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Kada odlaziš na spavanje, izgovori:
U ruke Tvoje, Gospode Isuse Hriste, Bože moj, predajem duh svoj: Ti me blagoslovi, Ti me pomiluj i život večni daruj mi. Amin.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)