Manastir Vraćevšnica je smešten u skrovitoj prirodi u blizini Gornjeg Milanovca, veoma blizu konaka kneza Miloša u Gornjoj Crnući. Ako turistički krenete u Šumadiju, nemojte preskočiti posetu ovim mestima, priroda če vas oduševiti, baš kao i istorijski značaj i lepota koja ih krasi. Pored toga, sve češće ljudi hrle manastiru Vraćevšinica jer, kako mnogi svedoče, tamo su našli lek i od najtežih bolesti!
Mati Ana Adžić, svetovno Nadežda Adžić, bila je igumanija manastira Vraćevšnica od 1949.
do 1975. godine. Njena životna priča je bila duhovno putovanje koje se ogledalo u velikoj posvećenosti veri i molitvi te humanitarnom radu, a u naše vreme Mati Ana privlači sve veći broj ljudi u manastir jer su upravo pored njenog groba uz molitvu, mnogi doživeli izlečenje.
Život Mati Ane
Mati Ana je bila kći Sretena Adžića, jednog od najpoznatijih srpskih pedagoga i osnivača
Muške učiteljske škole u Jagodini i sama veoma obrazovana.
Po odobrenju svog duhovnog oca, vladike Nikolaja Velimirovića, Mati Ana je svoju mladost posvetila vođenju dečjih hranilišta i sirotišta u izuzetno teškim uslovima koji su tada vladali. Pre Drugog svetskog rata vodila je sirotište u Bitolju, a tokom rata u Trsteniku. Od 1947. godine postaje monahinja, a potom i igumanija manastira Vraćevšnica. U njen rad bile su duboko ukorenjene hrišćanske vrline kao što su trpljenje i ljubav.
Njena posvećenost humanitarnom radu i brizi o siromašnoj deci i siročadi ostavila je trajni
trag u sećanju srpskog naroda.
Čudotvorna isceljenja
Mati Ana je u novije vreme postala poznata po čudotvornim isceljenjima koja su se dešavala vernicima na njenom grobu, pa je na klupi kraj njenog groba gotovo uvek neko ko je došao da se pomoli za zdravlje svoje i bližnjih. Ljudi sa različitim bolestima i problemima su dolazili, a njihova vera i molitve su bivali nagrađeni ozdravljenjem, tako se širila priča o Mati Ani kao isceliteljki.
Njena prisutnost u manastiru Vraćevšnica se i danas oseća.
U spomen-sobi mati Ane i njenog oca Sretena Adžića u manastiru, izloženi su njihovi lični predmeti, deo mnogobrojne prepiske, fotografije i građa, kao i izložbeni panoi koje je Muzej rudničko-takovskog kraja posvetio jednoj od najvećih duhovnih ličnosti ovog kraja.
Ako poželite da osetite duhovni mir kakav se retko sreće, da napojite dušu slikama prelepih krajolika, a istovremeno i da se upoznate sa našom bogatom istorijom, dođite u Vraćevšnicu, uvek ćete joj se vraćati!
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)