IZGLED NAJBOGATIJEG ROMSKOG SELA U SRBIJI ODUZIMA DAH, ŽIVE U VILAMA IZ BAJKI: Ogromne kuće gradili zbog bizarnog povoda
Najbogatije romsko selo u Srbiji - Draginje, krije neverovatne priče ljudi koji su svo bogatstvo uložili i velelepne domove.
Mesto Draginje nalazi se nadomak Šapca, a o njemu već godinama kruže priče da je najbogatije romsko selo u kojem su kuće poput dvoraca. Kada kročite u njega, imate utisak kao da ste u drugoj državi, jer se nalazi raskošna palata do palate. Ali, iza svih tih velelepih zidina se kriju razne ljudske sudbine...
- Pre 60 godina ovo selo nije imalo ni asfalt, ni ulična svetla. Ali, ljudi su se snašli, radili su sa stokom, a onda su otišli u inostranstvu. Mi smo ljudi koji su na sve strane tražili da im bude bolje. Ovde nisu mogli nikako toliko da zarade. Skoro svi su otišli u Beč i tamo rade i po četiri posla. Ovde dolaze najviše leti - kaže Milan koji je odrastao u Draginju i dodaje:
- Selo je sada pusto, puno ljudi bude najviše u avgustu, kada su godišnji odmori. Svi oni u ovim velikim kućama uživao samo nekoliko nedelja gosišnje. Ali svako ko je zaradio velike pare, zidao je, jer su se takmičili ko će imati skuplju i lepšu, piše Kurir stil.
U Draginju je većina kuća izgrađena od belog kamena. Na fasadama se nalaze gipsani ukrasi u obliku lavova, konja, labudova i sokolova prema čemu je selo prepoznatljivo. Ipak, meštani kažu da takva estetika polako izlazi iz mode. Većina skida ukrase i umesto toga kupuje "Luj Viton" zavese i "Versače" pločice i kuhinjske elemente, markirane trosede, ogledala i ormare.
Nijedna kuća nema ispod 200 kvadrata, a ko ima više novca, ima i više spratova. Mada, neke domove su gradile generacije, te se ne zna tačno ni koliko je uložena Beli lavovi više nisu u modi, sada se grade kupole, postavljaju moderen fasade i ograde sa dekorativnim emlementima.
Svako ko je prošao kroz ovo selo u opštini Koceljeva morao je da zastane da bolje osmotri niz kuća od kojih većina ima po nekoliko stotina kvadrata i veliko dvorište opasano visokim ogradama.
Slađana Damjanović, koja radi u ovom mestu kao negovateljica, sprovela je novinare kroz neke od ovih kuća u kojima su uglavnom ostale starije žene dok su ostali članovi porodice u Beču.
- Prvu takvu kuću sa ukrasima i gipsanim lavovima sagradio je pre nekoliko decenija koordinator Roma u selu. Posle toga su svi krenuli da prave takve kuće. Sada skidaju beli kamen da bi stavili fasadu, najpopularnija je sjajna, kad se kuća presijava na suncu. Mnogo se ulaže u ograde od kovanog gvožđa za koje se daje po 15.000 evra. Najviše se voze "mercedes" i "bmv" džipovi. Najvažnije je imati firmirane zavese, pločice, nameštaj. Iako dođu samo na deset dana godišnje, žele da imaju bazen u dvorštu. Sve to donose iz Austrije i puno košta. Hoće da se zna za šta rade - kaže Slađana za "Mondo".
Međutim, sve više je i meštana koje kupuju kuće u Beču.
- Postoje kuće u kojima nema nikoga. Ja živim u Draginju 28 godina i dalje ne znam sve odavde iz sela zato što u većini slučajeva u kućama žive samo starije žene dok su sva deca i unuci u Beču. Većina tamo radi po kućama, snalazi se, preprodaje kola, živi u iznajmljenim stanovima i sve pare šalje ovde, godine im trebaju da završe kuću. Ali sve više je onih koji su u Austriji kupili kuće koje koštaju i po pola miliona. Ne dolaze ovde često i hoće tamo da se skuće - objašnjava Slađana.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Komentari(0)