MUŽ JOJ DAO SADNICE U SAKSIJI, ONA POKRENULA BIZNIS Ljilja iz Beograda otišla u selo i radi punom parom, ono što ubere šalje i poštom!
Od trenutka kada su prvi plodovi stigli na rod, Ljilja je rešila da ih ne predaje u otkupu, već sve što ubere proda za tili čas putem društvenih mreža, a dostava njihovih proizvoda je jedinstvena
Kada je zbog ljubavi rodne Zeoke u Dragačevu napustila i preselila se u Beograd, profesorka Ljilja Đorđević ni slutila nije da će je život ponovo vratiti u rodni kraj, a jedan originalan poklon supruga koji je agronom po profesiji bio je presudan da napuste prestonicu i upuste se u nešto sasvim novo.
- Suprug mi je poklonio prve sadnice borovnice u saksiji i tako je sve krenulo, ja sam verovala u tu priču da to može da funkcioniše, a pošto radimo sa velikom ljubavlju i posvećenošću, imamo cilj da proizvodimo nešto zdravo, a danas je zdrava hrana nešto što se sve više traži i svima je potrebno, tako da nisam imala nikakvu prepreku u toj odluci, pogotovo što imam podršku porodice i supruga”, kazala je za RINU Ljilja.
U dragačevskom selu Zeoke na 550 metara nadmorske visine Ljilja je formirala svoj zasad borovnica u saksiji i čvrsto rešila da njihovi plodovi rastu bez ikakvog hemijskog tretiranja, a brzo je dokazala da je to itekako moguće.
- Ne prskamo bukvalno ni sa čim, čak ni sa herbicidima, mi sve to ručno čistimo od trave, svaka saksija je bukvalno ručno oplevljena, očišćena i to se radi u kontinuitetu u skladu sa vremenskim prilikama. Ova godina je bila veoma kišna pa je bilo dosta tog posla, ali je definitivno moguće da dobijete zdrav, ukusan i sladak plod, na ovaj način”, ističe Ljilja.
Od trenutka kada su prvi plodovi stigli na rod, Ljilja je rešila da ih ne predaje u otkupu, već sve što ubere proda za tili čas putem društvenih mreža, a dostava njihovih proizvoda je jedinstvena.
- U Beogradu za sve obožavaoce naših borovnica, mi ih dostavljamo na kućnu adresu i to u pakovanjima od po kilogram, a u druga mesta u Srbiji šaljemo ih kurirskim službama”, priča Ljilja.
Od svežih plodova ova vredna mlada žena pravi i matični sok bez dodatka šećera i vode, kao i slatko i pekmez.
- Naš pekmez je takođe bez šećera i konzervansa i bilo kakvih drugih dodataka, samo 100 posto zdrave, čiste neprskane borovnice, kuvamo na šporetu na drva, na smederevcu, znači kompletno zdrava proizvodnja.
Gajenje i branje borovnica zahtevan je posao, pa im je podrška porodice, ali i komšija od neprocenjivog značaja.
- Njih dvoje su se našli i jedno i drugo to vole, Ljlja je sa ovih prostora, moj brat je iz Beograda, ali to nema veze, napravili su jednu lepu porodičnu priču koja je krenula iz ljubavi, u početku je bila kao hobi, ali je na kraju prerasla u nešto veoma lepo. Ja ih podržavam i dolazim da im pomognem kad god mogu. Za mene je berba borovnica neka vrsta aktivnog turizma, dođete, na otvorenom ste, u prirodi ste, čist vazduh, čista borovnica, malo bereš malo jedeš i sve neprskano”, kaže Ljiljina zaova Jelena Đorđević Popović.
Đorđevići su kažu našli svoj put, rade onako kako su zamislili, ne zanima ih cena u otkupu, niti konkurencija, izabrali su svoj put i način uzgoja i prodaje, a verni kupci čim se plodovi zaplave već šalju narudžbine preko fejsbuka i instagrama i sve što su poručili već sutradan stiže im na kućni prag. Ovi mladi ljudi dokazali su da je spoj tradicije i modernih tehnologija dobitna kombinacija i da se od uzgoja bobičastog voća može i te kako lepo živeti.
(Kurir/RINA)
BRAT SE SA BRATOM MIRI, PRESTAĆE SVAĐA: Osmanove reči odjekuju vekovima OVO JE PRIČA O MUSLIMANIMA KOJI SU ZADUŽILI SRBIJU
"Brat je mio ma koje vere bio", kaže stara srpska izreka, koja se pripisuje i vernim pastirima naše SPC.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Komentari(0)