Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Dren – drvo zdravlja u srpskom narodu
Dren nije slučajno stekao posebno mesto u srpskoj narodnoj tradiciji. Njegovi crveni, opori plodovi sazrevaju poslednji, ali su među najotpornijima i najlekovitijima. Od davnina se govorilo: „Zdrav kao dren“, jer se verovalo da dren jača imunitet, čisti krv i „vezuje stomak“. U domaćinstvima istočne i južne Srbije, dren se nije koristio samo za čajeve i džemove, već i za pripremu retke, ali cenjene rakije – drenovače.
Shutterstock
Kako se pravi rakija od drenjina?
Možda vas zanima:
Džem od drenjina – lek i poslastica iz narodne kuhinje
U selima širom Srbije, naročito u brdskim predelima, drenjine su nekada bile dragocen plod – i za zdravlje i za slast na trpezi. Poznate po svom kiselkasto-trpkom ukusu i lekovitim svojstvima, ove crvene bobice vekovima su se koristile u narodnoj medicini, a posebno su cenjene u vidu džema, koji je bio i hrana i prirodan lek.
Rtanj u čaši – rakija sa mirisom planinskog čaja
U podnožju misteriozne planine Rtanj, poznate po legendama, piramidalnom obliku i lekovitom bilju, rađa se jedno posebno piće – rtanjska rakija. Ona u sebi spaja snagu voća i mirise rtanjskog čaja, stvarajući aromu koja podseća na letnje jutro na planini.
Možda vas zanima:
Džem od drenjina – lek i poslastica iz narodne kuhinje
U selima širom Srbije, naročito u brdskim predelima, drenjine su nekada bile dragocen plod – i za zdravlje i za slast na trpezi. Poznate po svom kiselkasto-trpkom ukusu i lekovitim svojstvima, ove crvene bobice vekovima su se koristile u narodnoj medicini, a posebno su cenjene u vidu džema, koji je bio i hrana i prirodan lek.
Rtanj u čaši – rakija sa mirisom planinskog čaja
U podnožju misteriozne planine Rtanj, poznate po legendama, piramidalnom obliku i lekovitom bilju, rađa se jedno posebno piće – rtanjska rakija. Ona u sebi spaja snagu voća i mirise rtanjskog čaja, stvarajući aromu koja podseća na letnje jutro na planini.
Možda vas zanima:
Džem od drenjina – lek i poslastica iz narodne kuhinje
U selima širom Srbije, naročito u brdskim predelima, drenjine su nekada bile dragocen plod – i za zdravlje i za slast na trpezi. Poznate po svom kiselkasto-trpkom ukusu i lekovitim svojstvima, ove crvene bobice vekovima su se koristile u narodnoj medicini, a posebno su cenjene u vidu džema, koji je bio i hrana i prirodan lek.
Rtanj u čaši – rakija sa mirisom planinskog čaja
U podnožju misteriozne planine Rtanj, poznate po legendama, piramidalnom obliku i lekovitom bilju, rađa se jedno posebno piće – rtanjska rakija. Ona u sebi spaja snagu voća i mirise rtanjskog čaja, stvarajući aromu koja podseća na letnje jutro na planini.
Drenovača se pravi isključivo od potpuno zrelih plodova drena, koji se ručno beru krajem leta. Drenjine se peru, blago usitnjavaju, a zatim ostavljaju da vru u zatvorenim sudovima dve do tri nedelje. Nakon fermentacije, komina se peče, najčešće u bakarnim kazanima, s posebnom pažnjom da se ne izgubi specifična aroma. Rakija se potom ostavlja da odleži – najbolje u staklenim balonima, mada neki majstori koriste i drvena burad.
Ukus koji se ne zaboravlja
Drenovača ima nežan miris, blago kiselkast ukus i osvežavajuću notu koja je čini jedinstvenom među voćnim rakijama. Nije agresivna, ali ima karakter.
U prošlosti, u nekim krajevima, davala se ujutru „na kašičicu“ kao lek protiv prehlade, malaksalosti i stomačnih tegoba. Često su je pravile porodice u brdskim krajevima, gde dren prirodno raste – naročito u okolini Zaječara, Knjaževca, Svrljiga i Pirota.
Zaboravljeni zanat, dragocena kap
Danas se drenovača retko nalazi u slobodnoj prodaji. Većinom se pravi za lične potrebe, pa je svaka flaša dragocenost. Neki proizvođači je čuvaju za posebne goste ili važna slavlja. Iako je na ivici zaborava, postoji sve veće interesovanje za autentične, lokalne rakije koje nose priču i tradiciju. Drenovača je upravo to – rakija sa karakterom i korenom.
MNOGI MEŠAJU UZROK I POVOD PRVOG SVETSKOG RATA: Ovo je PRAVA ISTINA koju svi moraju da ZNAJU!
Prvi svetski rat promenio je svet – prvi put su upotrebljena nova oružja
Iz Sao Paola do Kraljeva : Priča Brazilke Nine koja je pronašla novi život u Srbiji
Podno srednjovekovne tvrđave Maglič, zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa Miloša Sretenovića, nastao je „Magličgrad“ – kamp i društvena zajednica koja okuplja volontere iz celog sveta. Među njima je i Nina Chandra (36) iz Brazila, koja je napustila uspešnu karijeru grafičkog dizajnera i komunikacijskog stručnjaka da bi krenula na put oko sveta.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
IZ ŠKOTSKE JE DOŠLA U SRBIJU DA SPAŠAVA UNESREĆENE I SIROČAD: Filmska priča heroine Eveline - takva se JEDNOM RAĐA!
Srpski narod pamti mnoge humane ljude i njihova dela, a posebno mesto u istoriji i srcima ljudi iz Bajine Bašte ima Evelina Haverfild
Duga u srpskim predanjima – Radost na nebu ili božja opomena?
Duga je jedna od najlepših pojava u prirodi. Njene boje na nebu oduvek su budile znatiželju i strahopoštovanje. U srpskoj narodnoj tradiciji duga se tumačila ne samo kao prirodni fenomen, već i kao znak božje volje, mira i opomene.
Komentari(0)