ODAKLE POTIČE IZRAZ "ŠIO MI GA ĐURA" Iako je danas u upotrebi za nešto što je propalo i loše, nekada je bio izraz za PRESTIŽ (FOTO/VIDEO)
Naš jezik bogat je raznim izrekama koje je strancima teško objasniti, a jedna od njih je Šio mi ga Đura (a koristi se i Šio mu ga Đura). U današnje vreme ovo se koristi kada je nešto promašeno, nešto nije uspelo ili kada je nešto uzaludno ili loše napravljeno.
Ovaj izraz se koristi kada neko nešto bezveze ili uzaludno radi. Ali nekada se koristio sa sasvim drugim značenjem...
Da li ste se nekad zapitali šta znače izrazi koji su se ustalili kao sinonimi za neke životne pojave.
Sa "šio mi ga Đura" obično se danas komentarise nesto što je promašeno, nije uspelo, ili kad mislimo da neko 'lupa'. Ovaj izraz znači da je neko nešto bezveze napravio, uzaludno radio.
Možda vas zanima:
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Možda vas zanima:
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Možda vas zanima:
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Ali nekada se ovaj izraz koristio sa sasvim drugim značenjem, u smislu da je neko u vezi sa nečim preterao u perfekcionizmu.
Printscreen/Youtube
To nas dovodi do priče o tome ko je bio Đura i zašto se kaže “šio mi ga Đura”.
Dvadesetih godina 20. veka muško odelo izgledalo je ovako: sako širokih ramena, visoki struk i špicasti reveri. Košulja bela, pantalone do članka sužene ispod kolena.
Popularna su bila uska ali i odela sa širokim krojem tzv. oksfordski stil, te vrećasti stil sa sakoom ravnog kroja, prslukom preko košulje i trenš-kot mantilom za kišu.
Šešir je obavezan, od flica ili štofa, ili onaj od slame i platna za leto. Kicoši su još dodavali i modne detalje kao što su: maramica u džepu, štapu, kamašna, hozentregeri, igla u kravati I tabakera u džepu. Boja u trendu siva ili smeđa.
Frak je išao u kompletu sa belim prslukom, belom košuljom sa sedefnim dugmetima na manžetnama i grudima, sa tvrdom kragnom i leptir mašnom, uz lakovane, crne cipele. Pravila tako kažu: "Ako je dama u svečanoj toaleti – pratilac nosi frak, ako je ona u običnoj večernjoj haljini – on je u smokingu".
Između dva rata u Beogradu odelo ugladnoj gradskog gospodi šio je još ugledniji šnajder Đura Janošević, on je imao najstariju i najcenjeniju krojaćku radnju, osnovanu 1889. koja se nalazila u Knez Mihailovoj ulici. Njen vlasnik krojio je takva odela da su se ona prepoznavala na baketima, u pozoritu, na ulici, pa i u Skupštini.
Milan i Branko, sinovi Đure Janoševića, najčuvenijeg modnog krojača i trgovca u Srbiji , povodom proslave 40 godina postojanja firme, 1929, organizovali su, do tada neviđenu, akciju u svojoj prodavnici.
Tokom proslave, koja je trajala 40 radnih dana, svu robu su prodavali sa popustom od 40%, svakom većem kupcu poklanjali po 40 dinara, svaku 40. mušteriju nagradili buteljkom vina, kravatom ili svilenim rukavicama, a podelili su i 40 vrednih nagrada: bunde, kapute, svilene marame, srebrne servise itd, najvećim kupcima koji su gotovinom pazarili i sve to uz 40 banketa organizovanih na kraju svakog radnog dana tokom trajanja akcije.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Kako je Nikolaj PROCENJIVAO ljude samo na osnovu jednog pitanja?
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
Komentari(0)