PRVA PRUGA U SRBIJI, STANICA PREKO PUTA "JUGOSLAVIJE" Svi su bili svesni značaja železnice za razvoj Srbije jer je železnica u 19. veku bila kao danas najrazvijeniji avio-saobraćaj

Jelena Vamović

08:00

Zanimljivosti 0

U današnje vreme u Srbiji, većini putnika voz ne predstavlja prvi izbor prevoznog sredstva, ali kada je železnički saobraćaj tek počinjao krajem 19. veka, vozna kompozicija nije služila samo za transport, već je predstavljala svojevrstan prozor u svet.

PRVA PRUGA U SRBIJI, STANICA PREKO PUTA "JUGOSLAVIJE" Svi su bili svesni značaja železnice za razvoj Srbije jer je železnica u 19. veku bila kao danas najrazvijeniji avio-saobraćaj
Shutterstock

Na tlu današnje Srbije i Rumunije jedna od prvih pruga uzanog koloseka je izgrađena 1856. godine, Oravica - Jasenovo - Crvena Crkva - Bela Crkva - Vračev Gaj - Sokolovac do Bazijaša, sela i manastira na obali Dunava, u vreme Vojne Granice, u Austrijskom carstvu, koja je prvobitno bila namenjena za prevoz uglja do Dunava a za potrebe parobroda sa lopaticama.

Srbija se na Berlinskom kongresu 1878. godine, obavezala da će graditi prugu Beograd – Niš, a Austrougarska da će svoju železničku mrežu povezati sa novoizgrađenom srpskom prugom.

Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd - Niš, prve železničke pruge u Srbiji 21. juna 1881. godine.

PRVA PRUGA U SRBIJI, STANICA PREKO PUTA Shutterstock
 


Možda vas zanima:


Možda vas zanima:

Prvi  voz je stigao u Zemun  10. decembra 1883. godine. Stanična zgrada, nalazila se preko puta današnjeg hotela „Jugoslavija“. Stanični kompleks su činili putnička zgrada, carinarnica i ložionica sa okretnicom.

Možda vas zanima:


Možda vas zanima:

Gradnja deonice od zemunske stanice do Savskog mosta započela je 1884. godine. Te godine je završena i Glavna železnička stanica u Beogradu. Prvi voz sa ove stanice krenuo je ka Zemunu uz dvorske počasti 1. septembra 1884. godine u 15 časova. Prvi putnici bili su kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. Prva kompozicija ka Nišu krenula je tri dana kasnije.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

 

Ćihu, ćihu, ćihu hu

Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije, dužine 27 kilometara, otvorena je 1854. godine, tokom austrijske vlasti u Banatu.

Ukupna dužina pruge, koja je prelazila u Srbiju iz Rumunije i vraćala se preko državne granice, bila je 63 kilometara i prolazila je kroz Jasenovo, Belu Crkvu i Vračev Gaj.

Ipak, počeci srpskih železnica vezuju se za Berlinski kongres dvadesetak godina kasnije.

Tada se i Austrougarska, pored Srbije, obavezala da će njihovu železničku mrežu povezati sa srpskom prugom u nastajanju, čime bi se „dve pruge i dve civilizacije" susrele kod Beograda, vezom preko mosta na Savi.

PRVA PRUGA U SRBIJI, STANICA PREKO PUTA Shutterstock
 

 

Konvencijom dveju država iz aprila 1880. godine utvrđena je „širina koloseka, vrsta vučnih i vučenih sredstava - lokomotiva i kola, najmanja dozvoljena brzina, najmanji broj vozova, odredbe o mostu, odredbe o carini", navodi Jovičić Ćurčić.

Srbija nije imala novac za ovakav poduhvat, pa je u februaru 1881. godine sklopila ugovor sa društvom Generalna unija iz Pariza povodom izgradnje pruge od Beograda do Niša, a kasnije i Vranja.

Iste godine, 21. juna po starom, julijanskom kalendaru, otpočela je gradnja prve srpske železnice.

Voz „Romantika“

Muzejski voz „Romantika“ ustanovljen je 1996. godine sa ciljem da se u putničkom saobraćaju ponude, ljubiteljima železnice i turistima, atraktivna putovanja, sačuvanim i restauriranim garniturama voza sa početka 20. veka. Parne lokomotive potiču iz 1917, 1922 i 1940, godine. Kompozicije sadrže vagone I, II i III razreda, kao i vagone restorane. Kapacitet voza je 550 putnika. Voz „Romantika“ saobraća od aprila do oktobra, vikendom po unapred utvrđenom planu. Polazna stanica je Beograd, a jednodnevni izleti se organizuju ka Sremskim Karlovcima, Vršcu, Jagodini, Paliću, Smederevu, Beškoj, Despotovcu, Beloj Crkvi, Ovčar banji i dr. Polasci ovog voza se usklađuju sa turističkim manifestacijama u navedenim mestima.

 

 

Šarganska osmica

Turisti tokom predaha na stanici Jatare uoči polaska muzejskog voza „Nostalgija“ na trasi Šarganske osmice, leto 2013.

Šarganska osmica je muzejsko-turistička železnica uzanog koloseka kojom saobraća muzejski voz „Nostalgija“, u letnjoj sezoni od aprila do oktobra i zimskoj od 25. decembra do 25. januara. Tokom letnje sezone preveze se u proseku oko 80 hiljada turista. Revitalizacija i obnova brdske deonice nekadašnje pruge uzanog koloseka Užice - Višegrad - Sarajevo, uklonjene 1974. godine, od seoskih stanica Mokra Gora - Šargan - Vitasi završena je 2003. godine. Obnovljena je najatraktivnija deonica u dužini od 15,5 kilometara, a prvi voz, sa muzejskom parnom lokomotivom oznake JŽ 83 -173, krenuo je da prevozi turiste i ljubitelje železnice 1. septembra 2003. godine. Karakteristika šarganske pruge je da je jedini način da se savlada visinska razlika od samo 300 metara bila izgradnja petlje - osmice duge 15 kilometara. Za sat vremena vožnje, voz prolazi kroz 22 tunela i preko pet mostova, prugom koja savlada visinsku razliku i uspon od 300 metara.

 

 

Plavi voz

Plavi voz je muzejsko-turistički voz kojim se vozio nekadašnji predsednik SFR Jugoslavije J. B. Tito sa svitom tokom njegove vladavine. Izrada vagona je počela 1956. godine u fabrici „Goša“ , a ime je dobio od radnika jer je ofarban u plavo da bi se razlikovao od ostalih uglavnom zelenih kompozicija Jugoslovenske železnice. Voz je činio celinu kojom mu je omogućen rad i boravak i sve protokolarne obaveze tokom putovanja kako u zemlji tako i u inostranstvu. Unutrašnjost voza je luksuzna i komforna a nosio je epitet salonskog voza. Enterijer je urađen u stilu art dekoa i posle više od pola veka izgled je ostao nepromenjen. Od 2004. godine ovaj voz je prvi put otvoren za širu javnost, odnosno za domaće i strane turiste. Od tada plavi voz ima 30 do 40 tura godišnje. Voz je moguće iznajmiti, a ovo uglavnom koriste domaće i strane firme.

 

 

Izvor: istorijskiretrovizor, bbc, vikipedija

POVEZANE VESTI
Tagovi:
prva pruga u srbiji srbija železnička stanica beograd zemun berlinski kongres knez milan obrenović

Komentari(0)

Loading