Petar Ubavkić (Beograd, 12. april 1852 — Beograd, 28. jun 1910) bio je srpski vajar i slikar, rodonačelnik srpskog vajarstva.
Shutterstock, printscreen
Već posle četvrtog razreda gimnazije dobija državnu stipendiju zahvaljujući kojoj 1866. počinje da uči ikonopisanje kod italijanskog putujućeg umetnika u Beogradu. Učenje nastavlja u Pančevu, a marta 1873. putuje u Beč gde se opredeljuje za skulpturu. Zbog slabog zdravlja vratio se u Beograd. Ponovo je dobio državnu stipendiju i nastavio studije 1874. u Minhenu (Kunstgewerbeschule), a naredne godine na njihovoj Akademiji.
Bronzana piramida sa slike nalazi se tačno ispred zgrade SANU u Knez Mihailovoj. Postavljena je 1995. godine, povodom izložbe "Svet merenja" u Velikoj galeriji SANU.
Bronzana piramida sa slike nalazi se tačno ispred zgrade SANU u Knez Mihailovoj. Postavljena je 1995. godine, povodom izložbe "Svet merenja" u Velikoj galeriji SANU.
Bronzana piramida sa slike nalazi se tačno ispred zgrade SANU u Knez Mihailovoj. Postavljena je 1995. godine, povodom izložbe "Svet merenja" u Velikoj galeriji SANU.
Bronzana piramida sa slike nalazi se tačno ispred zgrade SANU u Knez Mihailovoj. Postavljena je 1995. godine, povodom izložbe "Svet merenja" u Velikoj galeriji SANU.
Bronzana piramida sa slike nalazi se tačno ispred zgrade SANU u Knez Mihailovoj. Postavljena je 1995. godine, povodom izložbe "Svet merenja" u Velikoj galeriji SANU.
Bronzana piramida sa slike nalazi se tačno ispred zgrade SANU u Knez Mihailovoj. Postavljena je 1995. godine, povodom izložbe "Svet merenja" u Velikoj galeriji SANU.
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Studije prekida 1876. po izbijanju srpsko-turskog rata, kada je pozvan da se vrati u zemlju. Po završetku rata postavljen je za privremenog učitelja kalupovanja u beogradskoj Realci. Sa novom stipendijom od kraja 1878. produžava studije vajarstva u Rimu na Regio Istituto di Belle Arti S. Luca koje završava 1882. U Rimu je ostao sve do 1889. kada se vraća za Beograd gde postaje učitelj II klase kalupovanja u Realci, a zatim i učitelj crtanja i lepog pisanja u Višoj ženskoj školi i na kraju viši učitelj veština u Trećoj beogradskoj gimnaziji.
Za člana Srpskog učenog društva izabran je 30. januara 1883. njegovim stapanjem sa SANU postao je njen počasni član 1892. godine. Izlagao je na velikoj međunarodnoj izložbi u Parizu (1889. i 1900.) zajedno sa Đorđem Jovanovićem i Urošem Predićem. Smatra se začetnikom akademske skulptorske umetnosti u novijoj srpskoj istoriji.
Uradio je veliki broj javnih spomenika. Među njegovim delima najpoznatiji su poprsje Vuka Karadžića, kneza Miloša i Đure Daničića. Jedan je od osnivača Društva srpskih umetnika „Lada“. Društvo je osnovano 4. septembra 1904. uoči Prve jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu, to je najstarije društvo umetnika u Srbiji, a prema nekim procenama i u Evropi. Osnivači društva, koje je nazvano po slovenskoj boginji proleća, jesu Petar Ubavkić, Uroš Predić, Đoka Jovanović, Marko Murat, Beta Vukanović, Rista Vukanović, Simeon Roksandić, a kao osnivač se pominje i Nadežda Petrović koja je dve godine nakon osnivanja istupila iz ovog udruženja. Petar Ubavkić je umro 28. juna 1910. u Beogradu i sahranjen na Novom groblju.
Narod veruje da Sveta vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju ljudi uglavnom i nose svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme, međutim, otac Predrag Popović je jednom prilikom istakao da se i ona može pokvariti, ali objasnio i u kojem slučaju.
Naše fotografije u pasošu retko su među našim najlepšim slikama. Osvetljenje u kabini za fotografisanje u SUP-u nije idealno, a dodatno nam odmaže i to što ne možemo da pokažemo svoje najlepše nasmejano lice.
Vladika Nikolaj Velimirović govorio je da je majka biće najsličnije Bogu, da je njeno žrtvovanje za dete slično Hristovom stradanju za sav ljudski rod. Veliki mislilac i teolog poručio je majkama da uvek na umu imaju i tri važne stvari.
Komentari(0)