"MILOJEVA I SRNDAKOVA BUNA" 05. aprila 1841. u niškom, leskovačkom, pirotskom i vranjskom kraju izbila protiv Turaka
Milojeva i Srndakova buna (niška buna, ili leskovačka buna, Milojeva buna, Srndakova i Čavdarova razmirica, bojadžijska razmirica, vlasotinački bozgun) označava ustanak 1841. Spada među tri najznamenitija događaja u nacionalnoj istoriji srpskog naroda današnje jugoistočne Srbije 19. veka pored Prvog i Drugog srpskog ustanka i oslobođenja od vekovne turske vlasti u srpsko-turskom ratu 1877-1878. godine.
Ovaj ustanak je, iako neuspešan, bio samo nastavak ponovljenog velikog pokušaja iz vremena prvog srpskog ustanka, počev u stvari od 1805, kada se pokušavalo takođe, sa velikim pregnućima i u višegodišnjim oružanim borbama, da dođe do slobode i ovog dela Srbije, što će konačno uspeti nepune četiri decenije kasnije u srpsko-turskom ratu 1877-1878.
Događaji koji su prethodili ustanku
Proglašenje Gilhanskog hatišerifa 1839. godine, teško je ozlojedilo Turke po unutrašnjosti carevine, a naročito u pograničnim krajevima prema Austriji, Crnoj Gori i Srbiji. U prvom redu protiv Hatišerifa je ustao feudalni red begova i spahija, i brojna ulema. Ali podstakniti feudalnom gospodom kojoj su se oduzimali dotadašnji timari i zijameti a ulemom koja je ustala u odbrani šerijata i starih ustanova turske države, muslimanske mase naroda shvatile su uvođenje tanzimata kao pogubno i za sam svoj opstanak. Antireformatorska propaganda u širim slojevima muslima bila je tako jako i tako podešena, i u Bosni kao i u Rumeliji, da su se za novo stanje okrivljavali hrišćani tj. raja, radi koje je kako se govorilo, i potekao čitav reformski rad sultana Mahuda II i sultana Abdula Medžida. Kako je turska centralna vlast bila nemoćna, istovremeno i neefikasna da kontroliše postupke provinciskih činovnika to je u mnogim oblastima carstva anarhija uzimala maha a progoni nemuslimanskig stanovništva imali drastične razmere.
Na teritoriji Niškog sandžaka, koji su sačinjavali raniji Niški i Leskovački pašaluk, upravljao je Mustafa Sabri-paša, čovek nepismen, surov i veliki neprijatelj hrišćana. Njegov negativan primer delovao je i na njegove potčinjene organe. Kao neposredni povod ustanku navodili su se preveliki turski zulumi i pljačkanje naročito seoskog stanovništva, što se sve stavljalo na teret tadašnjem niškom guverneru Mustafa Sabri-paši i njegovom upravnom aparatu.
Možda vas zanima:
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
PLANINA TUŽNOG IMENA I VAZDUŠNA BANJA Postoji legenda da je Kukavica dobila ime po udovicama koje su kukale za poginulim vojnicima (FOTO/VIDEO)
Srpski vojnici su se, neposredno pre boja, skupljali u šumama Kukavice, ali se većina boraca iz bitke nije vratila. Dugo nakon toga, majke, udovice, sestre, kukale su za poginulim vojnicima, pa je narod planinu zbog toga nazvao Kukavica.
Možda vas zanima:
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
PLANINA TUŽNOG IMENA I VAZDUŠNA BANJA Postoji legenda da je Kukavica dobila ime po udovicama koje su kukale za poginulim vojnicima (FOTO/VIDEO)
Srpski vojnici su se, neposredno pre boja, skupljali u šumama Kukavice, ali se većina boraca iz bitke nije vratila. Dugo nakon toga, majke, udovice, sestre, kukale su za poginulim vojnicima, pa je narod planinu zbog toga nazvao Kukavica.
Možda vas zanima:
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
PLANINA TUŽNOG IMENA I VAZDUŠNA BANJA Postoji legenda da je Kukavica dobila ime po udovicama koje su kukale za poginulim vojnicima (FOTO/VIDEO)
Srpski vojnici su se, neposredno pre boja, skupljali u šumama Kukavice, ali se većina boraca iz bitke nije vratila. Dugo nakon toga, majke, udovice, sestre, kukale su za poginulim vojnicima, pa je narod planinu zbog toga nazvao Kukavica.
Teritorija obuhvaćena ustankom
Možda vas zanima:
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
PLANINA TUŽNOG IMENA I VAZDUŠNA BANJA Postoji legenda da je Kukavica dobila ime po udovicama koje su kukale za poginulim vojnicima (FOTO/VIDEO)
Srpski vojnici su se, neposredno pre boja, skupljali u šumama Kukavice, ali se većina boraca iz bitke nije vratila. Dugo nakon toga, majke, udovice, sestre, kukale su za poginulim vojnicima, pa je narod planinu zbog toga nazvao Kukavica.
Možda vas zanima:
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
PLANINA TUŽNOG IMENA I VAZDUŠNA BANJA Postoji legenda da je Kukavica dobila ime po udovicama koje su kukale za poginulim vojnicima (FOTO/VIDEO)
Srpski vojnici su se, neposredno pre boja, skupljali u šumama Kukavice, ali se većina boraca iz bitke nije vratila. Dugo nakon toga, majke, udovice, sestre, kukale su za poginulim vojnicima, pa je narod planinu zbog toga nazvao Kukavica.
Ustanak je obuhvatio niški, pirotski, vranjski i toplički, a izvan teritorije današnje Srbije proširio se i na Kumanovsku nahiju u pravcu juga, a na istoku preko Stare planine na prostor današnje Bugarske. Niška, Leskovačka i Pirotska nahija predstavljale su glavno područje ustanka. Tu su se nalazili glavni organizacioni centri, tu se srpsko stanovništvo masovno podiglo na oružje, a tu su se odigrale i sve odlučujuće bitke. Na ovim područjima su se najviše i osetile posledice poraza i sloma usled veoma okrutne i dugotrajne turske reakcije. Zbog svega ovoga, ovaj veliki narodni ustanak 1841. godine zadugo je ostao duboko urezan u svesti i sećanju brojnih generacija stanovništva ovih krajeva, a uspomene na ove znamenite i teške dane narodne prošlosti i danas se mogu čuti u samom epicentru najžešćeg otpora: u Zaplanju i u niškim selima Donjem Matejevcu i Gornjem Matejevcu i Kamenici, i još ponegde oko Vlasotinca i u pirotskom kraju.
Izvor: vikipedija
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
"Gde sam ja ovo došla?!" Laja se udala za Srbina, pa se šokirala našim običajima! Jedan detalj joj posebno bode oči
Špankinja Laja Blaskez sa suprugom živi u Smederevskoj Palanci, odlično vlada srpskim jezikom i nedavno se udala u Hramu Svetog Save.
Komentari(0)