PREKALJENI VOJNIK I TEŠKA SUDBINA Srbin koji je iz rata izašao sa 70 rana
Sa već 24 godine bio je dobro poznat kao iskusan i prekaljeni borac koji je izvršavao i najteže zadatke.
Srpska vojska je u ratovima koje je vodila od 1912. do 1918. godine imala mnogo junaka, a Srbi su se pokazali kao izuzetni borci vredni svačijeg poštovanja. Naći među njima nekog ko se posebno ističe znači da je pokazao neverovatnu veštinu i junaštvo na bojnom polju. Dudimir Davidović iz sela Goračići kod Lučana zaslužuje da se pominje njegovo junaštvo, ali i teška sudbina koja ga je zadesila posle ratova.
Prošao je Budimir Balkanske ratove, a vrlo brzo je postao podnarednik srpske vojske zbog svoje hrabrosti, strogosti i pravičnosti. Kao podnarednik, učestvovao je u svim najznačajnijim bitkama u Balkanskim ratovima iz koje se u svoje rodno selo vratio sa šesnaest rana od metka i bajoneta.
Uskoro je usledio i I svetski rat na koji je Budimir opet odazvao da bori za svoju otadžbinu. Učestvovao je u borbi protiv Austrougara i bugarske vojske. Bio je na Ceru, Kolubari, a zatim prešao i albansku golgotu. U bitci na Kolubari zadobio je trideset i jednu ranu i sve ih preživeo! Svoj prvi veliki ratni podvig doživeo je u borbama na Slovencu kada je zarobio nekolicinu Austrijanaca.
Najveće junaštvo Budimir je pokazao u borbama prilikom napada na položaje Krvavi Zub - Obla Čuka, Kravice - Zapadni Veternik, bio ranjen sa sedamnaest uboda u borbi prsa u prsa. U toku borbe na njega je bačena ručna bomba zbog koje mu je amputirana desna ruka i u bolnici je izvađeno iz njegovog tela sedamdeset četiri parčeta od bombe.
Šest dana nakon borbe, u bolnici ga posećuju regent Aleksandar Karađorđević i komandant Gijom. Priča se da je lično sa svojih grudi komandant Gijom skinuo Orden francuske Legije časti i pružio Budimiru. Za svoje junaštvo odlikovan je najvišim vojnim odlikovanjima: sa dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom Legije časti, Ordenom Belog orla sa mačevima, Obilićevom medaljom za hrabrost i Albanskom spomenicom. Posle junačke karijere vojnika vratio se u Dragačevo sa sedam odlikovanja i sedamdeset rana.
Nakon rata snašla ga je ista nevolja kao i njegove saborce. Bili su zaboravljeni i osuđeni da žive u siromaštvu, radeći najteže poslove da bi prehranili svoje porodice. Budimir je jedno vreme radio kao poreski izvršitelj, ali je ubrzo napustio posao, jer je smatrao da je veoma sramotno da svojim ratnim drugovima uzima stoku da bi platili porez. Potom, sa svojom ženom i dvoje dece, odlazi u Čačak gde raznosi mleko, kako bi othranio porodicu.
Doživeo je duboku starost. Kada je Budimir Davidović umro u 90. godini života u Čačku, Čačani i njegovi Dragačevci napravili su mu svečani ispraćaj. Ogromna masa građana ispratila je Budimira do njegove večne kuće koja se nalazila u neposrednoj blizini grobnice slavnog vojvode Stepe Stepanovića.
Komentari(0)