Da li su kućni ljubimci postali ‘nova deca’? Ovo je jedina prava istina iza trenda koji je zapalio sve žive
U savremenom društvu, sve više pojedinaca i parova odlučuje da svoj emotivni i roditeljski potencijal ne usmeri ka deci – već ka kućnim ljubimcima. Psi, mačke, pa čak i papagaji i kunići dobijaju tretman koji je do pre samo nekoliko decenija bio rezervisan isključivo za ljudsku decu: slave rođendane, nose odeću, imaju svoje profile na društvenim mrežama i putuju na more.
Iako nekima ovaj trend izgleda kao prolazna moda ili čak iskrivljena slika vrednosti, on otvara mnogo dublja pitanja.
Promena vrednosnog sistema
Nekada su brak i potomstvo bili podrazumevani tok života. Danas, s porastom individualizma, ekonomskom nesigurnošću, urbanizacijom i promenama u porodičnim strukturama, sve više ljudi redefiniše šta znači biti ispunjen i srećan. Kućni ljubimac nudi bezuslovnu ljubav, društvo, rutinu – ali i prostor za brigu i emocionalno investiranje.
Ljubimci kao emocionalna uteha
Za mnoge, pas ili mačka nisu samo zamena za dete, već terapeutski partneri. Ljubimci pomažu u borbi protiv usamljenosti, anksioznosti i depresije. U vremenu u kojem su veze sve krhkije, a svet ubrzan i neizvestan, ljubimci postaju sidro – stvorenja kojima ne treba objašnjavati ko si, šta osećaš, ni zašto ti je potreban zagrljaj bez reči.
Biološki instinkt ili svesni izbor?
Neki će reći da je uloga roditelja u ljudskoj prirodi i da je potreba za negovanjem deteta duboko ukorenjena u nama. Ali isto tako, sve veći broj ljudi svesno bira život bez dece – ne zato što ne mogu, već zato što ne žele. Umesto toga, odlučuju da budu „mame“ i „tate“ svojim krznenim (ili pernatim) saputnicima.
Kritike i nerazumevanje
Oni koji ljubimce tretiraju kao decu neretko se suočavaju s osudom okoline – da su sebični, nezreli ili da beže od odgovornosti. Ipak, pitanje nije ko je „u pravu“, već šta za koga znači ljubav, briga i ispunjen život.
Na kraju – da li kućni ljubimci mogu zameniti decu?
Za neke – potpuno. Za druge – nikako. A za treće – predstavljaju sasvim drugačiji, ali podjednako snažan oblik emocionalne povezanosti.
U svetu koji se menja, možda je vreme da redefinišemo i naše poimanje roditeljstva, pripadnosti i ljubavi. Jer porodica nije nužno određena genetikom – već nežnošću, pažnjom i uzajamnom odanošću.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)