Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
U gustim šumama istočne i južne Srbije, u vlažnim senkama među borovima i javorima, raste biljka koja ne traži pažnju – paprat. Zeleni lepezasti listovi koje svi poznajemo deluju obični, svakodnevni. Ali prema starom narodnom predanju, paprat nije uvek ono što deluje. Jer, kažu stari, ona cveta samo jednom u godini – u noći između 11. i 12. jula, uoči Petrovdana. Cvet ne traje duže od treptaja, a onaj ko ga vidi i ubere – nestaje iz sveta ljudi, postaje nevidljiv i stiče uvid u nevidljive svetove.
Paprat – biljka koja ne cveta, ali u predanju nosi tajnu
Botanički gledano, paprat nema cvet. Ona se razmnožava sporama, tiho i skriveno. Upravo zato je u narodnoj mitologiji doživljena kao biljka koja prkosi prirodnom redu – ne pokazuje svoj „roditeljski trenutak“, i zato mora da ga skriva u najposebnijoj noći godine.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Ta noć je Petrovdanska, u jeku leta, kada priroda dostigne svoj vrhunac, a dani počnu da se krate. Upravo tada, po predanju, paprat otvara svoj skriveni cvet – sjajan, plavičast ili zlatan, nalik varnici – i to na svega nekoliko sekundi.
Ko može da ga vidi – i šta dobija
Priče kažu da papratov cvet ne može da vidi svako. Potrebno je: – ići sam,
– u tišini,
– bez zlih namera,
– i sa „čistom mišlju“.
Ko ga pronađe u trenu njegovog cvetanja, stiče:
- moć nevidljivosti,
- sposobnost da čuje šta biljke govore,
- razume jezik ptica i životinja,
- i uvid u mesta koja su inače zatvorena za ljudsko oko – zakopane riznice, skrivene staze, senke koje stoje kraj grobova.
U nekim verzijama priče, cvet nestaje čim ga dotakneš – ali ako ga vidiš, tvoja senka više nikada ne ide s tobom do kraja.
Opasnosti koje prate traženje cveta
Narodna predanja nisu bez upozorenja. Traženje cveta paprati nije igra. Kaže se da onaj ko krene, mora: – da ne progovori do zore,
– da ne odgovori ako ga neko dozove iz šume,
– i da ne ostavi crvenu krpu iza sebe, jer će mu duhovi uzeti mesto.
Verovalo se da duhovi čuvaju papratov cvet, jer ne žele da ljudi dobiju tu moć. Ako neko vidi cvet a ne zna kako da ga sačuva, počinje da bunca, luta ili zauvek „govori šapatom“.
Da li je neko video papratov cvet?
U pričama sa Homolja i sa Stare planine, stariji ljudi su znali za „nekog iz sela“ koji je bio nevidljiv kad ne želi da ga vidiš, ili koji prepoznaje ljude po senkama, a ne po licu. Ti ljudi, govorilo se, “imaju paprat u očima.”
Neki su tvrdili da su sanjali papratov cvet – ali san ne nosi moć, samo znak.
Simbolika koja traje i bez dokaza
Paprat je biljka senke, tišine, prostora koji čovek retko gazi. Njeno mitološko značenje povezuje nas sa idejom da postoje tajne koje nisu za svakoga, i moći koje dolaze samo ako ih ne tražiš zbog sebe.
I zato, kad sledeći put vidiš paprat kako se povija pod kapima rose – možda se ne otvara.
Ali možda čeka nekog ko ne zove – a razume.
Srpska snajka iz plemena Zulu staru trošnu kuću na selu pretovrila u dom iz snova: Kad je pokazala slike PRE i POSLE, komšije ostale bez daha, sobe su nestvarne
Stara kuća u Malom Crniću bila pred rušenjem, a onda je bračni par Repaja odlučio da od nje naparvi sebi svoju predivnu oazu mira.
U ovom selu Srbi su kovali oružje za BORBU PROTIV TURAKA: Štitkovo danas čuva mnoge tajne srpske istorije
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
OVOM DOGAĐAJU U MANASTIRU TUMANE PRISUSTVUJE VIŠE OD 30.000 LJUDI: "Toga dana Sveti Zosim učini jedno od najvećih čuda u godini"!
Prvi sačuvani zapisi o manastiru Tumane potiču iz 16. veka. Osnovan je u vreme pre Kosovskog boja kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije.
SRBI I ZAPAD, JOŠ OD SREDNJEG VEKA Kako izgleda duga istorija odnosa sa zapadnim centrima moći: Od politike, preko bračnih veza, do privrede
U percepciji prosečnog Srbina odnosi Srbije i zapada imaju uglavnom negativan predznak, ali činjenica je da su Srbi, još od srednjeg veka, imali bliske odnose sa zapadnim centrima moći.
Megahit na Tviteru: Srpska istorija ima SVOJU DENERIS i pokorila je internet
Odvajkada je poznato da priča nije zanimljiva ako je pripovedač ne dočara baš onako i onoliko da drži pažnju publici. Danas ne sedimo oko vatre, ne pripovedamo uz gusle i sve se više okrećemo pripovedačima sa društvenih mreža.
Komentari(0)