Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv

Jadranko Žugić

17:00

Zanimljivosti 0

U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.

cveće
Shutterstock

U gustim šumama istočne i južne Srbije, u vlažnim senkama među borovima i javorima, raste biljka koja ne traži pažnju – paprat. Zeleni lepezasti listovi koje svi poznajemo deluju obični, svakodnevni. Ali prema starom narodnom predanju, paprat nije uvek ono što deluje. Jer, kažu stari, ona cveta samo jednom u godini – u noći između 11. i 12. jula, uoči Petrovdana. Cvet ne traje duže od treptaja, a onaj ko ga vidi i ubere – nestaje iz sveta ljudi, postaje nevidljiv i stiče uvid u nevidljive svetove.

Paprat – biljka koja ne cveta, ali u predanju nosi tajnu

Botanički gledano, paprat nema cvet. Ona se razmnožava sporama, tiho i skriveno. Upravo zato je u narodnoj mitologiji doživljena kao biljka koja prkosi prirodnom redu – ne pokazuje svoj „roditeljski trenutak“, i zato mora da ga skriva u najposebnijoj noći godine.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Ta noć je Petrovdanska, u jeku leta, kada priroda dostigne svoj vrhunac, a dani počnu da se krate. Upravo tada, po predanju, paprat otvara svoj skriveni cvet – sjajan, plavičast ili zlatan, nalik varnici – i to na svega nekoliko sekundi.

Ko može da ga vidi – i šta dobija

Priče kažu da papratov cvet ne može da vidi svako. Potrebno je: – ići sam,
– u tišini,
– bez zlih namera,
– i sa „čistom mišlju“.

Ko ga pronađe u trenu njegovog cvetanja, stiče:

  • moć nevidljivosti,
  • sposobnost da čuje šta biljke govore,
  • razume jezik ptica i životinja,
  • i uvid u mesta koja su inače zatvorena za ljudsko oko – zakopane riznice, skrivene staze, senke koje stoje kraj grobova.

U nekim verzijama priče, cvet nestaje čim ga dotakneš – ali ako ga vidiš, tvoja senka više nikada ne ide s tobom do kraja.

Opasnosti koje prate traženje cveta

Narodna predanja nisu bez upozorenja. Traženje cveta paprati nije igra. Kaže se da onaj ko krene, mora: – da ne progovori do zore,
– da ne odgovori ako ga neko dozove iz šume,
– i da ne ostavi crvenu krpu iza sebe, jer će mu duhovi uzeti mesto.

Verovalo se da duhovi čuvaju papratov cvet, jer ne žele da ljudi dobiju tu moć. Ako neko vidi cvet a ne zna kako da ga sačuva, počinje da bunca, luta ili zauvek „govori šapatom“.

Da li je neko video papratov cvet?

U pričama sa Homolja i sa Stare planine, stariji ljudi su znali za „nekog iz sela“ koji je bio nevidljiv kad ne želi da ga vidiš, ili koji prepoznaje ljude po senkama, a ne po licu. Ti ljudi, govorilo se, “imaju paprat u očima.”

Neki su tvrdili da su sanjali papratov cvet – ali san ne nosi moć, samo znak.

Simbolika koja traje i bez dokaza

Paprat je biljka senke, tišine, prostora koji čovek retko gazi. Njeno mitološko značenje povezuje nas sa idejom da postoje tajne koje nisu za svakoga, i moći koje dolaze samo ako ih ne tražiš zbog sebe.

I zato, kad sledeći put vidiš paprat kako se povija pod kapima rose – možda se ne otvara.
Ali možda čeka nekog ko ne zove – a razume.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
paprat stari srpski običaji

Komentari(0)

Loading