Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
U gustim šumama istočne i južne Srbije, u vlažnim senkama među borovima i javorima, raste biljka koja ne traži pažnju – paprat. Zeleni lepezasti listovi koje svi poznajemo deluju obični, svakodnevni. Ali prema starom narodnom predanju, paprat nije uvek ono što deluje. Jer, kažu stari, ona cveta samo jednom u godini – u noći između 11. i 12. jula, uoči Petrovdana. Cvet ne traje duže od treptaja, a onaj ko ga vidi i ubere – nestaje iz sveta ljudi, postaje nevidljiv i stiče uvid u nevidljive svetove.
Paprat – biljka koja ne cveta, ali u predanju nosi tajnu
Botanički gledano, paprat nema cvet. Ona se razmnožava sporama, tiho i skriveno. Upravo zato je u narodnoj mitologiji doživljena kao biljka koja prkosi prirodnom redu – ne pokazuje svoj „roditeljski trenutak“, i zato mora da ga skriva u najposebnijoj noći godine.
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Ta noć je Petrovdanska, u jeku leta, kada priroda dostigne svoj vrhunac, a dani počnu da se krate. Upravo tada, po predanju, paprat otvara svoj skriveni cvet – sjajan, plavičast ili zlatan, nalik varnici – i to na svega nekoliko sekundi.
Ko može da ga vidi – i šta dobija
Priče kažu da papratov cvet ne može da vidi svako. Potrebno je: – ići sam,
– u tišini,
– bez zlih namera,
– i sa „čistom mišlju“.
Ko ga pronađe u trenu njegovog cvetanja, stiče:
- moć nevidljivosti,
- sposobnost da čuje šta biljke govore,
- razume jezik ptica i životinja,
- i uvid u mesta koja su inače zatvorena za ljudsko oko – zakopane riznice, skrivene staze, senke koje stoje kraj grobova.
U nekim verzijama priče, cvet nestaje čim ga dotakneš – ali ako ga vidiš, tvoja senka više nikada ne ide s tobom do kraja.
Opasnosti koje prate traženje cveta
Narodna predanja nisu bez upozorenja. Traženje cveta paprati nije igra. Kaže se da onaj ko krene, mora: – da ne progovori do zore,
– da ne odgovori ako ga neko dozove iz šume,
– i da ne ostavi crvenu krpu iza sebe, jer će mu duhovi uzeti mesto.
Verovalo se da duhovi čuvaju papratov cvet, jer ne žele da ljudi dobiju tu moć. Ako neko vidi cvet a ne zna kako da ga sačuva, počinje da bunca, luta ili zauvek „govori šapatom“.
Da li je neko video papratov cvet?
U pričama sa Homolja i sa Stare planine, stariji ljudi su znali za „nekog iz sela“ koji je bio nevidljiv kad ne želi da ga vidiš, ili koji prepoznaje ljude po senkama, a ne po licu. Ti ljudi, govorilo se, “imaju paprat u očima.”
Neki su tvrdili da su sanjali papratov cvet – ali san ne nosi moć, samo znak.
Simbolika koja traje i bez dokaza
Paprat je biljka senke, tišine, prostora koji čovek retko gazi. Njeno mitološko značenje povezuje nas sa idejom da postoje tajne koje nisu za svakoga, i moći koje dolaze samo ako ih ne tražiš zbog sebe.
I zato, kad sledeći put vidiš paprat kako se povija pod kapima rose – možda se ne otvara.
Ali možda čeka nekog ko ne zove – a razume.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
"Gde sam ja ovo došla?!" Laja se udala za Srbina, pa se šokirala našim običajima! Jedan detalj joj posebno bode oči
Špankinja Laja Blaskez sa suprugom živi u Smederevskoj Palanci, odlično vlada srpskim jezikom i nedavno se udala u Hramu Svetog Save.
Komentari(0)