ĐORĐE ROŠ Sin Slovenca Sebastijana i Slovenke Antonije, bio je u duši iskreni Srbin i prvi svetovni čovek sahranjen na Hilandaru
Rođen je u porodici stručnjaka za izgradnju železničkih pruga Slovenca Sebastijana Roša, i Slovenke Antonije, bio je u duši iskreni Srbin.
Đorđe Roš je bio srpski oficir Jugoslovenske vojske, pionir vazduhoplovstva i osnivač Komiteta za obnovu i veliki dobrotvor manastira Hilandara.
Sin stručnjaka za izgradnju železničkih pruga Slovenca Sebastijana Roša, i Slovenke Antonije. Kao đak šestog razreda Realne gimnazije bio je dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu. Dve godine kasnije postao je pitomac 43. klase Niže škole Vojne akademije. Učestvovao je u borbama za vreme odbrane Beograda 1915. godine. Teško je ranjen u jurišu na Dunavskom keju, pod komandom majora Gavrilovića. Prebačen je u logor Eger u Češkoj odakle dva puta pokušava bekstvo, odakle ga razmenjuju 1917. godine, pa ga Crveni krst sprovodi u Švajcarsku. Krajem rata, dolazi na Solunski front gde postaje vojni pilot. On je jedan od pionira srpskog civilnog, sportskog i vojnog vazduhoplovstva. Posle rata unapređen je u čin kapetana, ali napušta vojnu službu i sa bratom Dušanom odlazi na lečenje i studije u inostranstvo.
Između dva svetska rata braća Roš, Dušan i Đorđe, bili su vlasnici trgovačke firme Eksport‐import Roš i zvanični predstavnici nemačke teške industrije u Jugoslaviji. Njihova firma snabdevala je Jugoslovensku kraljevsku vojsku vojnom opremom iz Nemačke.
Đorđe Roš je u Beču upoznao Norvežanku Ostu (koja je kasnije promenila ime u Ljubica) i sa njom se venčao 1924. godine u manastiru Rakovica. Bio je i počasni konzul Kraljevine Norveške u Beogradu. Kao suvlasnik velikog izvozno‐uvoznog preduzeća u Beogradu, organizovao je i finansirao obnovu manastira Gračanica, od 1935. do 1939. godine.
Sa porodicom je emigrirao iz Jugoslavije 1944. godine, zato što se zbog promene vlasti, nalazio na spisku ljudi za likvidaciju po kratkom postupku. Sa suprugom kreće put centralnih delova Evrope, a završava u Švajcarskoj, gde se porodica opet okuplja. Posle mnogo muka, odlučuju da odu put Argentine, pa su u Buenos Ajresu od 1948. godine. Porodica Roš ostaje na južnoameričkom kontinentu do 1960. godine, a potom se opet sele, ovog puta u Nemačku.
Osnivanje Komiteta za obnovu
Prilikom posete Svetoj gori, 1961. godine, zatekao je manastir Hilandar u prilično lošem stanju, zbog sticaja istorijskih, ekonomskih i drugih okolnosti, gde je u dogovoru sa malobrojnim bratstvom preduzeo korake za obnovu manastira i od 1966. godine vreme provode se u Uranopolisu, mestu na granici Svete gore i definitivno se preseljavaju 1974. godine.
Osnovao je Komitet za obnovu manastira u kome je bio aktivan do kraja života. Zajedno sa princom Tomislavom Karađorđevićem, takođe čestim posetiocem Svete gore i Hilandara sakupljao je po svetu novac za obnovu manastira. Novac su podjednako dobijali i od Srba ali i od stranaca, katolika, protestanata, od jednog Jevrejina, čak i od izvesnog bogatog nemačkog aristokrate koji je bio uveren „da će to bar malo doprineti da se pred Srbima opere nemački obraz”. Posle delimične obnove manastira, od novca koji su Đorđe Roš i princ Tomislav sakupili izgrađena je savremena Hilandarska biblioteka.
Iznenadna smrt
Đorđe Roš je umro 3. marta 1977. godine, iznenada, na putu ka Hilandaru. Njegova želja je bila da se sahrani u manastiru Rakovica, uz oca i majku u porodičnoj grobnici, ali nije bilo razumevanja tadašnje vlasti da se to dozvoli. Zahvalni hilandarski monasi sahranili su ga u manastirskoj porti i on je jedini koji počiva na monaškom groblju ispred manastira, a da za života nije nosio monašku rizu.
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)