Od ovoga bubašvabe beže kao lude : Samo 1 stvar stavite u kuhinju i beže odmah
Ako muku mučite sa bubašvabama.
Bubašvabe su među najnepoželjnijim kućnim štetočinama, poznate po svojoj otpornosti i sposobnosti da se brzo razmnožavaju. Iako su dostupna razna hemijska sredstva za njihovo suzbijanje, mnogi radije koriste prirodne metode koje su bezbednije za ljude i kućne ljubimce. Jedan od najpopularnijih recepata je mešavina sode bikarbone i šećera, koja može poslužiti kao efikasan mamac. Šećer privlači bubašvabe, dok soda bikarbona reaguje sa njihovim digestivnim sistemom, što dovodi do njihove eliminacije.
Borna kiselina, pomešana sa brašnom i šećerom, može se formirati u male kuglice i staviti na mesta gde se često pojavljuju bubašvabe. Ova kombinacija deluje kao otrov za bubašvabe, ali je treba koristiti sa oprezom kako bi se držala van domašaja dece i kućnih ljubimaca. Diatomejska zemlja se takođe pokazala kao dobar mamac. Ovaj prirodni prah, sastavljen od fosilizovanih algi, oštećuje egzoskelet bubašvaba, što dovodi do njihove dehidracije i smrti. Bezbedan je za ljude i životinje, ali zahteva strpljenje jer rezultati nisu odmah vidljivi.
Takođe možete koristiti eterična ulja u repelentu protiv bubašvaba. Ulje od peperminta, limuna ili lavande može se pomešati sa vodom i prskati na mestima gde se pojavljuju bubašvabe. Ovi mirisi deluju kao prirodni repelenti, odvraćajući bubašvabe da uđu u prostor. Pored upotrebe prirodnih lekova, važno je da svoj dom održavate čistim. Redovno čišćenje, posebno kuhinje i kupatila, i zaptivanje svih pukotina i rupa kroz koje bubašvabe mogu da uđu, ključni su koraci u sprečavanju njihovog pojavljivanja.
Rizik od bolesti
U borbi protiv bubašvaba, kombinacija prirodnih metoda i održavanja higijene može biti efikasna strategija. Ako se infestacija nastavi, preporučuje se konsultacija sa profesionalnim službama za kontrolu štetočina. Treba što pre da se rešite bubašvaba jer njihovo prisustvo u vašem domu može dovesti do raznih zdravstvenih problema, od alergijskih reakcija do prenošenja opasnih bolesti.
Poznato je da bubašvabe prenose brojne patogene mikroorganizme. Oni mogu da nose bakterije kao što su salmonela, E. coli, Staphilococcus i Streptococcus na svojim telima i u fecesu, što može izazvati ozbiljne gastrointestinalne infekcije. Oni takođe mogu biti nosioci virusa kao što je poliovirus, što dodatno povećava rizik od infekcije.
Ljudi osetljivi na alergene mogu doživeti pogoršanje simptoma u prisustvu bubašvaba. Njihov izmet, pljuvačka i delovi tela sadrže proteine koji mogu izazvati alergijske reakcije i pogoršati simptome astme, posebno kod dece. Bubašvabe često puze preko hrane i kuhinjskih površina, ostavljajući iza sebe patogene mikroorganizme. Jedenje kontaminirane hrane može dovesti do trovanja hranom i drugih zdravstvenih problema.
(Telegram.hr)
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)