KAMENI STRAŽAR GVOZDENIH VRATA Neosvojiva srpska tvrđava i svedok tragičnih ljubavnih priča (FOTO/VIDEO)
Na strmoj steni Ridan, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru još u srednjem veku izgrađena je tvrđava Golubac koja je od davnina poznata i pod nazivom Kameni stražar gvozdenih vrata.
Prvi put ime ove fascinantne građevine pojavljuje se 1335. godine i tada se navodi da je ugarska vojna posada bila smeštena unutar samog utvrđenja, ali je velika misterija ko je i kada podigao ovo zdanje. Najčešće se kao graditelj spominje kralj Dragutin Nemanjić u 13. Ili Ugari u 14. Veku, ali ništa od toga nije dokazano.
FOTO:RINA/Tvrđava koja nikad nije bila osvojena vojnim putem
„Ono što je nazanimljiviji podatak jeste da ova tvrđava nikad nije bila osvojena vojnim putem. Do Kosovske bitke bila je u srpskim rukama, a posle su je preuzeli Turci. Po svojoj arthitekturi potpuno je drugačija od svih građevina tog doba. Sastoji se od devet masivnih kula i palate utvrđenja, koju je izgradio despot Stefan Lazarević. Zbog efikasnije odbrane pregrađena je i podeljena na nekoliko celina koje su međusobno povezane bedemom“, izjavio je Sreten Živković rukovodilac turističkog sektora tvrđave Golubac.
Oduvek je tvrđava Golubac bila od izuzetnog strateškog značaja. U jednom delu fasade uzidano je topovsko đule, verovatno iz rata 1428.godine, a glavna uloga te topovske kule bila je zaštita pristaništa.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
FOTO:RINA/Svedok tragičnih ljubavnih priča i stradanja devojaka
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
Pojedini istorijski spisi dokazuju da je na istom mestu postojalo utvrđenje i u doba starih Rimljana koje je tokom velikih borbi potpuno razoreno, a nakon toga ponovo obnovljeno. Pored brojnih legendi koji se prenose sa kolena na koleno, najčešće se mogu čuti one vezene za samo ime tvrđave.
FOTO:RINA/Tvrđava koja nikad nije bila osvojena vojnim putem
„Prema jednoj od priča, tvrđava Golubac je dobila ime po tome što je vizantisjka princeza Jelena bila zarobljena u najvišoj, takozvanoj „šešir kuli“ i u svojoj usamljenosti i tuzi hranila je golubove, koji su joj služili kao pismonoše. Pojedini putopisci su u svojim svedočanstvima navodili da iz daleka vrhovi kule izgledaju kao golubovi, pa je tako tvrđava dobile ime. Najživlja legenda u ovim krajevima vezana je za lepu devojku Golubanu u koju je turski sultan bio nesrećno zaljubljen i zbog neuzvraćene ljubavi, osudio ju je na smrt. U svakom smislu golub je simbol ove tvrđave i tako se prevodi na sve svetske jezike“, rekao je Stevan.
FOTO:RINA/Svedok tragičnih ljubavnih priča i stradanja devojaka
Prethodnih godina usled ekspanzije domaćeg turizma tvrđava Golubac bila je jedan od najposećenijih lokaliteta. U periodu od 2014. do 2019. godine urađena je potpuna rekonstrukcija tvrđave Golubac. Vrata su otvorena za sve ljubitelje istorijskih građevina, a sama tvrđava podeljena je u četiri zone. Do te poslednje, zbog izuzetno nepristupačnog terena mogu stići samo najhrabriji.
Evo kako da dođete od Beograda do tvrđave Golubac:
JESEN U RAĐEVINI Skriveni raj između planina Jagodnje i Boranje
Idealna destinacija za vikend putovanje – priroda, mir i domaća trpeza
Ova banja nema šta ne leči: Cena smeštaja bagatela, nalazi se na samo pola sata od Beograda
Voda je po svom sastavu lekovita alkalno-sumporovita, bogata natrijumom i sumporom
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Komentari(0)