SRPSKI OSTRVSKI GRAD KOJI VIŠE NE POSTOJI – Kako je Ada Kaleh zauvek nestala pod vodom?
Ada Kaleh, ostrvo na Dunavu, nekada je bilo rajsko utočište sa orijentalnim duhom, specifičnom arhitekturom i bogatom istorijom. Danas je potpuno potopljeno pod vodama Đerdapske brane, a sećanja na njega žive samo kroz priče i retke fotografije.
Pre nego što je nestalo pod vodom 1970. godine, ostrvo Ada Kaleh bilo je poznato po egzotičnim trgovinama, džamiji, mirisu ratluka i duvanskom dimu iz nargila. Iako je bilo deo Jugoslavije, njegov duh više je podsećao na Istanbul nego na Beograd. Kako je izgledalo ovo izgubljeno ostrvo i šta je ostalo od njega?
Gde se nalazila Ada Kaleh i zašto je bila posebna?
Ada Kaleh se nalazila na Dunavu, kod Kladova, nedaleko od današnje Đerdapske brane.
Možda vas zanima:
Rimski kastrum Diana kod Kladova: Čuvar granice na Dunavu koji skriva 2000 godina istorije
Na obali Dunava, nedaleko od Kladova, nalazi se rimski kastrum Diana – nekada moćna tvrđava koja je štitila granicu Rimskog carstva i čuvala ulaz u Đerdapsku klisuru.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Možda vas zanima:
Rimski kastrum Diana kod Kladova: Čuvar granice na Dunavu koji skriva 2000 godina istorije
Na obali Dunava, nedaleko od Kladova, nalazi se rimski kastrum Diana – nekada moćna tvrđava koja je štitila granicu Rimskog carstva i čuvala ulaz u Đerdapsku klisuru.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Možda vas zanima:
Rimski kastrum Diana kod Kladova: Čuvar granice na Dunavu koji skriva 2000 godina istorije
Na obali Dunava, nedaleko od Kladova, nalazi se rimski kastrum Diana – nekada moćna tvrđava koja je štitila granicu Rimskog carstva i čuvala ulaz u Đerdapsku klisuru.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Bila je dugačka oko 1,7 km, a široka svega 500 metara.
Imala je tursku arhitekturu, sa uskim uličicama, minaretima i čuvenom džamijom iz 17. veka.
Ostrvo je bilo poznato po zanatskim radnjama, duvanu, ratluku i mirisima orijentalnih začina.
Njegov specifičan izgled i kultura učinili su ga jednim od najegzotičnijih mesta u Jugoslaviji, a danas važi za jedno od najvećih izgubljenih blaga Balkana.
Kakva je bila istorija ostrva?
📜 Ada Kaleh je vekovima bila strateški važna tačka na Dunavu.
Pod raznim imenima, ostrvo su kontrolisali Rimljani, Osmanlije i Habsburška monarhija.
Tokom turske vladavine, postalo je utočište za trgovce i zanatlije, čineći ga centrom orijentalne kulture usred Evrope.
Zvanično je pripalo Jugoslaviji 1923. godine, ali su njegovi stanovnici nastavili da govore turski i da žive u tradicionalnom osmanskom stilu.
📌 Zanimljivo: Iako su živeli u Kraljevini Jugoslaviji, stanovnici su zadržali poseban status, nisu služili vojsku i nisu plaćali porez.
Šta se dogodilo sa ostrvom?
Potapanje Ade Kaleh bio je deo izgradnje Đerdapske brane, zajedničkog projekta Jugoslavije i Rumunije.
1970. godine, voda Dunava je potpuno prekrila ostrvo, a njegovi stanovnici su morali da se presele.
Većina je otišla u Tursku, dok su neki pokušali da obnove svoj život na drugim mestima u Jugoslaviji.
Neke od građevina, poput džamije i tvrđave, premeštene su na obližnje ostrvo Šimian, ali nisu sačuvane u originalnom obliku.
Mnogi smatraju da je Ada Kaleh žrtvovana u ime napretka, a njena jedinstvena istorija zauvek izgubljena.
Šta je ostalo od Ade Kaleh?
Danas, ostrvo fizički više ne postoji, ali njegovi tragovi i dalje žive u sećanjima.
Nekadašnji stanovnici i njihove porodice povremeno se okupljaju u Turskoj, prisećajući se života na ostrvu.
Ostaci tvrđave i nekih građevina mogu se videti pod vodom, ali su teško dostupni.
Stari dokumenti, fotografije i priče svedoče o mestu koje je nekada bilo centar egzotične kulture na Balkanu.
📌 Zanimljivo: Mnogi stariji ljudi i danas pričaju o legendama da se u mirnim noćima, ispod vode može čuti ezan iz davno potopljene džamije.
Ada Kaleh – zauvek izgubljeni dragulj Dunava
🔹 Ada Kaleh bila je jedinstveno ostrvo, spoj Istoka i Zapada, zanata i tradicije.
🔹 Potapanjem ostrva, zauvek je nestala jedna od najegzotičnijih zajednica Balkana.
🔹 Njegova istorija živi kroz priče i sećanja, ali pitanje ostaje – da li je vredelo žrtvovati takvo mesto zarad hidroelektrane?
Iako danas više ne postoji, Ada Kaleh ostaje simbol izgubljenog raja na Dunavu, mesta koje će zauvek ostati deo misterije i nostalgije.
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Komentari(0)