Jezera koja nikada ne miruju: Tajne voda koje ne znaju da ćute

Jadranko Žugić

14:00

Turizam 0

U Srbiji postoje jezera koja su stalno u pokretu – narod kaže da nisu obična, već “živa”

jezero
rina

U nekim delovima Srbije, postoje jezera koja nikada ne miruju – ni po najtišem danu. Talasi se javljaju bez vetra, površina “diše”, a voda ne pokazuje odraz. Takva jezera narod ne naziva vodom – već bićem. Smatra se da imaju svoje srce, svoje raspoloženje, i često svoju priču. Na njih se ne viče, iz njih se ne uzima voda posle zalaska sunca, i nikada se ne gleda dugo u sredinu – jer “ko dugo gleda, vidi nešto što ne treba”.

Zavojsko jezero – nemirna tišina Stare planine

Na Staroj planini, Zavojsko jezero se neprekidno mreška. Čak i kada je dan bez vetra, površina pravi sitne talase, kao da diše. Meštani iz sela Visočka Ržana kažu da je voda “nemirna jer zna šta prekriva” – potopljeno selo Zavoj. Postoji verovanje da “u ponoć, ispod vode zasvetli krst sa stare crkve” i da su se ribari vraćali sa jezera bledi, jer “voda ne voli da se traži ono što je uzela”.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Perućačko jezero – voda koja “ne sluša reku”

Iako je veštačko, Perućačko jezero ima prirodno nepredvidivo ponašanje. Turisti često primećuju da voda “šeta” – menja boju, ne prima obalu, pravi kružne talase koji ne dolaze niotkud. Lokalno stanovništvo kaže: “To nije jezero, to je rečna narav u telu jezera.” Postoji verovanje da voda “čuje” – pa ribari govore tiho dok su na čamcu.

Vlasinsko jezero – jezero koje ima svoje ostrvo koje se pomera

Vlasinsko jezero je jedino u Srbiji koje ima plutajuća ostrva – tresetišta koja se kreću po površini. Vetar ih nosi, ali nikada ne potpuno – kao da znaju gde im je granica. Meštani veruju da je jezero “žensko” – ima svoje raspoloženje, povlači se kad je uvređeno, podiže se kad se raduje. Kada ostrva nestanu iz vida – kažu da je jezero uzelo dan za sebe.

Narodne poruke o nemirnim jezerima

  • “Kad voda šapuće, ne šetaj obalom.”
  • “Ako je tišina, a voda mrda – ne pitaj ništa.”
  • “U takvom jezeru, ogled ne pokazuje tebe – već ono što ti nosiš.”

Legenda + pejzaž = iskustvo koje ne treba objašnjavati

Ova jezera nisu najposećenija, niti najpoznatija. Ali su najosećajnija. Njih ne osvajaš – već im prilaziš. Ne fotografišeš – već pamtiš. I ne objašnjavaš – jer svako ko ih je video, već zna: voda može da ćuti, ali ova – ne ume.

POVEZANE VESTI
Konak kneza Miloša

OVO JE KUĆA ISPRED KOJE JE SVE POČELO: Neraskidiva veza između sela Gornja Crnuća i dinastije Obrenović

Turizam

14:00

7 decembar, 2025

Udaljena dvadesetak kilometara od centra Gornjeg Milanovca, kraj puta za Кragujevac leži selo Gornja Crnuća, u kojoj je od 1815. do 1817. stolovao „prvi srpski knez posle Кosova”, Miloš Obrenović. O njegovom životu u Crnući i neraskdivioj vezi ovog rudničkog sela i srpske dinastije, pre sedam godina u autorskom izadnju, svetlost dana ugledala je knjiga „Кnez Miloš i Crnuća”, autora Jevđa A. Jevđića.

Tagovi:
Jezera Srbije

Komentari(0)

Loading