Istoričari tog doba tvrde da je vladar Srbije u svom veku imao više od 40 direktnih potomaka.
Omražena u narodu i budila je negativne emocije i sećanja, bila je poznata i kao Srpska Bastilja.
Kožetinska crkva, posvećena Vaznesenju Gospodnjem, prva je osveštana crkva u slobodnoj Karađorđevoj Srbiji 1804. godine, i poslednje uporište ustanika u Prvom srpskom ustanku - zvano Šanac kožetinski – koje je odolevalo Turcima sve do 1813. godine, kada ga je zauzeo leskovački Šašit-paša.
Upravo ovde 1819. godine knez Miloš Obrenović podigao je svoju prvu zadužbinu, i to u spomen na kneginju Ljubicu.
Bila je žena starog kova. U narodu jedna od najvoljenijih i najpoštovanijih ličnosti XIX veka. Često je govorila da srpske žene treba da se manu bespotrebnog kićenja i da se zadrže u jednostavnosti svojih života.
Terazijska česma jedan je od najpoznatijih simbola Beograda.
Udaljena dvadesetak kilometara od centra Gornjeg Milanovca, kraj puta za Kragujevac leži selo Gornja Crnuća, u kojoj je od 1815. do 1817. stolovao „prvi srpski knez posle Kosova”, Miloš Obrenović.
Karađorđe nije slutio da mu je kum deo zavere za njegovo tajno pogubljenje.
Brestovačka banja se nalazi na oko 10 kilometara od Borskog jezera.
Dana 12. jula daleke 1876. godine u Beogradu je zvanično ustanovljen orden koji je bio simbol višovekovne borbe Srbije za nezavisnost - Orden Takovskog krsta. Ipak, iako je ovo bilo prvo srpsko odlikovanje, njemu je prethodilo neobično odličje koje je 11 godina ranije na grudi junaka iz ustaničkih dana okačio knez Mihailo Obrenović.
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Po ondašnjim gradskim pričama ona je bila namenjena turskom agi i njegovom haremu.
Bila je to ogromna pobeda kneza Miloša Obrenovića.
Sastanak u Takovu se održao 23. aprila (na hrišćanski praznik Cveti, 11. aprila po julijanskom kalendaru) 1815. godine ispred takovske crkve i tom prilikom je podignut Drugi srpski ustanak.
Savremenici su je zapamtili kao tihu, povučenu i odmerenu devojku vezanu za kuću, majku i, veoma, za oca
Čuvena kapa crvene boje, sa kićankom po sredini, tek po završetku srpsko-turskih ratova (1876 - 1878) zamenjena je šajkačom, kapom srpskih vojnika od plave čoje. Zato ćete na portretima Vuka Karadžića (1787 - 1864) zateći upravo fes - baš poput ovog iz njegove zaostavštine, koji se čuva u stalnoj postavci Muzeja Vuka i Dositeja.
Uslovi pod kojima su održavani prvi izbori u Srbiji bili su malo drugačiji od uobičajenih.