ŠUMADIJSKO SELO, PRVA PRESTONICA SRBIJE! Ovde je Miloš gromkim glasom izrekao čuvenu rečenicu „Evo mene, a eto vam rata s Turcima”!
Usred prelepog šumadijskog krajolika, na obroncima planine Rudnik skrilo se selo Gornja Crnuća da skromno i nenametljivo svedoči o rađanju novije srpske istorije. Upravo ovde, nedaleko od manastira Vraćevšnica, takođe veoma značajnog za dinastiju Obrenovića, knez Miloš je doneo odluku o podizanju Drugog srpskog ustanka.
Nakon neuspeha Prvog srpskog ustanka, knez Miloš je odlučio da ostane u zemlji. U potrazi za sigurnim domom, svoju porodicu prvo je odveo u manastir Nikolje kod kuma igumana Hadži-Atanasija. Posle neuspešnog pokušaja da pridobije Užice, knez Miloš se sa porodicom iz manastira uputio u pećinu pored sela Šarani u Takovu, gde je proveo jesen i početak zime . Zatim su se preselili u kuću Đorđa Ljubičića ispod Kablara. Tokom proleća sledeće godine, Obrenovići su na kratko živeli u Šaranima, gde se u martu mesecu rodila Jelisaveta – Savka, četvrto dete u porodici. Strah, napetost i nesigurnost bili su razlozi zbog kojih je Miloš porodicu poveo na jugoistok Rudnika, u selo Gornja Crnuća.
Iz ovog konaka, knez Miloš je na Cveti 1815. godine izašao u vojvodskom odelu i sa srpskim barjakom okupljenom narodu izgovorio čuvene reči: „Evo mene, a eto vam rata s Turcima.” Po oslobođenju, konak je nekoliko godina služio kao dvor i administrativni centar slobodne Srbije. Pored toga, jedna od najznačajnijih ustaničkih skupština zasedala je upravo u Gornjoj Crnući 19. decembra 1815. godine i izabrala Miloša Obrenovića za „vrhovnog kneza i pravitelja naroda srpskog”, postavila nahijske knezove, članove Narodne kancelarije i donela prvi budžet Srbije.
Gornja Crnuća se može smatrati prvom, ali privremenom prestonicom Srbije. Knez Miloš je tu živeo sa svojom porodicom od 1814. do 1818. godine, sve dok mesto prestonice nije zauzeo Kragujevac.
Možda vas zanima:
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Tajna blagajna Miloša Obrenovića: Gde je nestalo bogatstvo srpskog kneza
Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Možda vas zanima:
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Tajna blagajna Miloša Obrenovića: Gde je nestalo bogatstvo srpskog kneza
Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Možda vas zanima:
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Tajna blagajna Miloša Obrenovića: Gde je nestalo bogatstvo srpskog kneza
Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Ovaj konak je izgrađen 1834. godine u tursko-balkanskom stilu i predstavlja jedan od poslednjih građevinskih i umetničkih tragova Otomanske kulture u Srbiji.
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
OVO JE JEDAN OD NAJLEPŠIH MANASTIRA NA FRUŠKOJ GORI: Zovu ga i Srpska Sveta gora, a evo šta se u njemu DEŠAVA!
Uzani putevi, sela i polja na mestu nekadašnjeg Panonskog mora, oivičeni su najznačajnijim duhovnim lukama, koje čuvaju istoriju od zaborava
CRNO OGLEDALO ISTOKA: Jezero gde se utopilo više ribolovaca i zašto lokalci izbegavaju da plivaju
Borsko jezero na istoku Srbije važi za turistički dragulj, ali iza njegove bistre vode krije se mračna priča o nesrećama i legendama. Otkrivamo zašto ovo veštačko jezero, stvoreno na mestu rudnika, ima reputaciju opasnog mesta koje iznenada "vuče" kupače i kako je njegova prošlost dovela do misterije.
JEZIVA KLISURA I KAMENA REKA: Da li je voda u Đavoljoj Varoši zaista lekovita i kakvu legendu krije "Vaskrsla stena"
Đavolja Varoš u južnoj Srbiji je naš najpoznatiji geološki spomenik, ali malo ko zna za dve bizarne činjenice: da tamo teku dve izuzetno kisele i neobične vode, i da se stene koje zovu "Đavolje kule" neprestano obnavljaju. To je mesto mitskog prokletstva i prirodnog čuda.
Komentari(0)