Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Za razliku od mnogih vladara, Miloš je umeo da stiče. Bio je odličan trgovac stokom, žitom i solju, a znao je da koristi i politički položaj. Pričalo se da je svaka veća trgovina u kneževini morala proći kroz njegove ruke. Bogatstvo koje je sticao ulagao je u imanja, hanove i kuće, ali i u zlato koje je skrivao od očiju javnosti.
Tajne škrinje
Narodna predanja, ali i neki zapisi iz tog doba, govore da je Miloš imao posebne škrinje sa zlatom i dragocenostima koje je skrivao po konacima, a navodno i u tajnim podrumima u Požarevcu i Kragujevcu. Verovalo se da je deo tog blaga zakopavan, a znali su za njega samo najpoverljiviji ljudi. Čak ni članovi porodice nisu imali uvid u sve Miloševe „rezerve“.
Možda vas zanima:
KNEZ MILOŠ OBRENOVIĆ JE VUKOVU REFORMU NAZIVAO SEKTOM: Njegovo pismo vladici Njegošu sve objašnjava
Jugoslovenski jezički projekat austroslavizma je bio negacija i razgrađivanje srpskog pravoslavnog predanja pismenosti i državotvornosti, jezičke srpske i slovenske sabornosti, kao što je to i danas u istoj mjeri i namjerama
OVO JE TAJNA KOJU SRBI VEKOVIMA KRIJU! Knez Miloš imao je 8. VANBRAČNE DECE. Iznenadićete se ŠTA IM JE URADIO!
Ovo veoma mali broj ljudi zna...
Možda vas zanima:
KNEZ MILOŠ OBRENOVIĆ JE VUKOVU REFORMU NAZIVAO SEKTOM: Njegovo pismo vladici Njegošu sve objašnjava
Jugoslovenski jezički projekat austroslavizma je bio negacija i razgrađivanje srpskog pravoslavnog predanja pismenosti i državotvornosti, jezičke srpske i slovenske sabornosti, kao što je to i danas u istoj mjeri i namjerama
OVO JE TAJNA KOJU SRBI VEKOVIMA KRIJU! Knez Miloš imao je 8. VANBRAČNE DECE. Iznenadićete se ŠTA IM JE URADIO!
Ovo veoma mali broj ljudi zna...
Možda vas zanima:
KNEZ MILOŠ OBRENOVIĆ JE VUKOVU REFORMU NAZIVAO SEKTOM: Njegovo pismo vladici Njegošu sve objašnjava
Jugoslovenski jezički projekat austroslavizma je bio negacija i razgrađivanje srpskog pravoslavnog predanja pismenosti i državotvornosti, jezičke srpske i slovenske sabornosti, kao što je to i danas u istoj mjeri i namjerama
OVO JE TAJNA KOJU SRBI VEKOVIMA KRIJU! Knez Miloš imao je 8. VANBRAČNE DECE. Iznenadićete se ŠTA IM JE URADIO!
Ovo veoma mali broj ljudi zna...
Priče o nestalom bogatstvu
Posle njegove smrti 1860. godine, nastale su brojne priče da deo Miloševog blaga nikada nije pronađen. U narodu se govorilo da su pojedini radnici koji su učestvovali u gradnji njegovih konaka videli kako se noću donose sanduci, ali nikada nisu saznali gde su odloženi. Zbog toga su decenijama kasnije kružile legende o „Miloševom zlatu“ koje čeka da bude pronađeno.
Miloš i narod
Zanimljivo je da, iako je bio poznat kao škrt i strog, narod mu nije zamerao bogatstvo. Naprotiv, pričalo se da „ako Miloš ima, imaće i Srbija“. U njegovom vremenu država je jačala, gradile su se škole i putevi, a Srbija dobijala oblik moderne kneževine. Upravo zato, i priče o njegovim blagajnama nisu bile samo ogovaranje, već i deo mita o knezu koji je sve kontrolisao – i vlast, i trgovinu, i zlato.
Mit ili stvarnost
Do danas niko pouzdano ne zna koliko je bogatstvo Miloš zaista ostavio. Deo je svakako ostao u nasledstvu dinastiji, ali deo je ostao obavijen velom tajne. Da li su njegove škrinje sa zlatom i dragocenostima nestale, opljačkane ili još uvek negde skrivene, ostaje nepoznanica. A upravo ta tajna čini da priča o Milošu Obrenoviću i danas budi maštu – kao o vladaru koji je znao i kako se vodi narod, i kako se čuva sopstveno bogatstvo.
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
Komentari(0)