Tog 6. novembra 1397. godine, negde u dubinama osmanskih tamnica, preminuo je Vuk Branković, najmoćniji srpski velikaš poslednje decenije XIV veka koji je čitav život posvetio borbi protiv turskih osvajača, nikada im se nije pokorio i do kraja branio svoje teritorije od njihove najezde.
Iako se o događajima koji su joj prethodili, toku, pa i ishodu Kosovske bitke danas sa sigurnošću malo zna, teret izdaje je vekovima počivao na imenu jednog čoveka.
Srpski narod ga pamti kao izdajnika na Kosovskom boju iako je činjenica da se Vuk Branković borio protiv Turaka skoro do svoje smrti.
Iako se o događajima koji su joj prethodili, toku, pa i ishodu Kosovske bitke danas sa sigurnošću malo zna, teret izdaje je vekovima počivao na imenu jednog čoveka. Iako se celog života borio protiv Turaka, Vuk Branković je vremenom postao najpoznatiji "srpski Juda", a njegovo ime je postalo sinonim za strašnu i neoprostivu izdaju. Ta senka pala je i na celu njegovu porodicu. Kako sada stoje stvari - potpuno neopravdano!
Zvali su ga "srpski Juda", a malo ko zna da je ovu "titulu" dobio krajnje nepravedno. Kako je umro Vuk Branković i šta se desilo sa njegovim pokolenjem
Mit o izdaji Vuka Brankovića živi već nekoliko vekova u našoj tradiciji i kao takav se prenosi sa generaciju na generaciju koje ga nepromišljeno prihvataju.
Iako je istorija dokazala da je Vuk Branković bio izdajnik samo u pesmama, u svesti srpskog naroda on je i dalje okarakterisan kao “srpski Juda” i čovek koji je izdao kneza Lazara na Kosovu.