PRAVA KOŠTANA IMALA JE ŽIVOT TRAGIČNIJI OD DRAME: Bila je prokleto lepa, osuđena na PATNJU, poslednje dane povela u BEDI
Prava Koštana živela je teško, osuđena na patnju. Bila je prokleto lepa, a umrla je u starosti i bedi.
Prava Koštana živela je teško, osuđena na patnju. Bila je prokleto lepa, a umrla je u starosti i bedi.
Verovao je u sudbinu, a sudbina mu je dovela - nju!
Verovao je u sudbinu, a sudbina mu je dovela - nju!
Sam Bora Stanković je opisivao razne situacije koje pamti naša istorija, a koje se tiču kulture i načina na koji su živeli ljudi u tadašnjoj Srbiji
Izgrađeno je krajem 17. veka, tačnije oko 1690. godine.
Čuveni pisac Borisav Stanković bio je boem, romantil i veoma sujeveran čovek koji je verovao u sudbinu.
Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - "ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute". Ovako je svoju romsku lepoticu, pevačicu Koštanu iz Vranja opisao Bora Stanković, ali priča kaže da je žena koja mu je poslužila kao inspiracija bila i više od toga! Pevala je bogatim trgovcima, agama i begovima, čak i samim kraljevima, ali to joj nije donelo sreću.
Pod Turcima obe zgrade spajao je viseći most, kako paša, kada je noću odlazio u haremluk kod žena, ne bi zaobilazio kroz dvorište. Pašin konak bio je ograđen visokim zidom (zadržao se do posle II svetskog rata), kojim je, prvobitno, paša skrivao svoju privatnost.
Grad koji na najbolji mogući održava spoj tradicionalnog i modernog, te na pravi način seća na davno prohujala vremena naše istorije i tradicije.