NAJSTARIJA KUĆA U VRANJU Nekada je u njoj bila gimnazija koju je pohađao Bora Stanković
Pod Turcima obe zgrade spajao je viseći most, kako paša, kada je noću odlazio u haremluk kod žena, ne bi zaobilazio kroz dvorište. Pašin konak bio je ograđen visokim zidom (zadržao se do posle II svetskog rata), kojim je, prvobitno, paša skrivao svoju privatnost.
Pašin konak je zdanje u Vranju koje je sagradio Rauf-beg Džinoli 1765. godine. Konak se sastoji od dve zgrade. U prvoj zgradi (Narodni Muzej) bio je selamluk za boravak muškaraca, a u drugoj (sada poslovni centar SIMPO) haremluk za pašine žene.
Zgrada selamluka se nalazi pored ulice, a zgrada haremluka iza nje, u dvorištu. Po oslobođenju Vranja od Turaka, ćerka poslednjeg vranjskog paše Husein paše, Abdulj hanuma je prodala vladici Pajsiju koji ga je poklonio gradu. U dugogodišnjoj istoriji ove zgrade u njoj se nalazila i prva otvorena Gimnazija od 1881. do 1932.
Nju je kao sedmorazrednu pohađao i književnik Borisav Stanković a profesori su mu bili, između ostalih,književnici Radoje Domanović i Jaša Prodanović. Nakon toga, ovo zdanje je postojalo kao opština. U zgradi nekadašnjeg selamluka od 1960. nalazi se Narodni muzej kao Muzej narodnooslobodilčke borbe. Vremenom muzej je prerastao u muzej kompleksnog tipa, koji pored istorijskog ima i odeljenje arheologije dopunjeni numizmatičkom zbirkom i odeljenje etnografije. U svojim zbirkama danas ima preko 15000 predmeta.
Možda vas zanima:
KAKO JE NASTALA PESMA "DIMITRIJO, SINE MITRE" Tužna priča koju je autorka čuvene pesme ispričala pred kraj svog života
Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Možda vas zanima:
KAKO JE NASTALA PESMA "DIMITRIJO, SINE MITRE" Tužna priča koju je autorka čuvene pesme ispričala pred kraj svog života
Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Možda vas zanima:
KAKO JE NASTALA PESMA "DIMITRIJO, SINE MITRE" Tužna priča koju je autorka čuvene pesme ispričala pred kraj svog života
Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Printscreen
Možda vas zanima:
KAKO JE NASTALA PESMA "DIMITRIJO, SINE MITRE" Tužna priča koju je autorka čuvene pesme ispričala pred kraj svog života
Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Možda vas zanima:
KAKO JE NASTALA PESMA "DIMITRIJO, SINE MITRE" Tužna priča koju je autorka čuvene pesme ispričala pred kraj svog života
Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Možda vas zanima:
KAKO JE NASTALA PESMA "DIMITRIJO, SINE MITRE" Tužna priča koju je autorka čuvene pesme ispričala pred kraj svog života
Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Možda vas zanima:
KAKO JE NASTALA PESMA "DIMITRIJO, SINE MITRE" Tužna priča koju je autorka čuvene pesme ispričala pred kraj svog života
Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Možda vas zanima:
KAKO JE NASTALA PESMA "DIMITRIJO, SINE MITRE" Tužna priča koju je autorka čuvene pesme ispričala pred kraj svog života
Dugo se smatralo da je poznata pesma “Dimitrije, sine Mitre” narodna pesma. Međutim, skoro smo saznali da nije. Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja. Stana je bila jako ugledna vranjanska pevačica i uzor mnogim kasnije poznatim pevačima.
NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)