NAJSTARIJA KUĆA ZA STANOVANJE U SRBIJI Simbol Vranja star preko 250 godina
Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Dve zgrade koje je podigao Rauf-beg Džinoli 1765. Selamluk, odnosno konačište za muške članove pašine porodice, u koju je smešten muzej, i zgrada Haremluk, gde su boravile pašine žene. Konak je svojevremeno otkupio vladika Pajsije i poklonio ga Vranju. Od 1881. u zgradi konaka bila je smeštena gimnazija, a nakon toga i zgrada opštine, da bi 1960. godine u istoj bio osnovan Narodni muzej.
Selamluk i Haremluk su po unutrašnjem sklopu skoro identične, građene u tursko-balkanskom stilu. Obe se sastoje iz prizemlja i sprata koji su povezani strmim stepenicama. Oko centralnog hola nepravilnog oblika raspoređene su sobe. Sobe su međusobno povezane takozvanim odžaklijama koje su služile za grejanje.
View this post on Instagram
Na pročelju zgrade Haremluka na spratu je primetna polukružno završena prostorija. To je „divanhana“, koja i danas postoji, a služila je za odmor. Svaka soba ima tavanice izrađene u tehnici drvorezbarstva, od kojih je najreprezentativnija ona u zgradi Haremluka. Građevine su povezane dvorištem.
Prema zvaničnim podacima, Pašin konak je najstarija kuća za stanovanje u Srbiji jer ima 254 godine. Poslednjih nekoliko godina, realizovano je nekoliko projekata koji su bili usmereni na očuvanje same zgrade, ali i na druge segmente. Jedna od najvidljivijih i najznačajnijih promena bila je rekonstrukcija krovnog pokrivača i saniranje krovne konstrukcije, koja je bila u veoma lošem stanju. To je u izvesnoj meri promenilo izgled zgrade, s obziromna to da je stavljena nova ćeremida.
Ona je prilagođena standardima zaštite, ali je i starinskog izgleda. Na prvi pogled izgleda kao da je stara, što se tiče oblika i boje, a u stvari je potpuno nova. Pre sedam godina ispred Pašinog konaka postavljen je i spomenik Staniši Stošiću, pevaču izvorne vranjske muzike, tako da ovaj deo Vranja predstavlja svojevrsno vraćanje u prošlost svima koji ovde dođu i žale za nekim starim vremenima.
View this post on Instagram
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)