Spojilo ih je sujeverje, a mogla je da ih razdvoji samo smrt: Ovo je nesvakidašnja ljubavna priča našeg slavnog pisca!
Verovao je u sudbinu, a sudbina mu je dovela - nju!

Borisav Bora Stanković bio je srpski pripovedač, romansijer, dramatičar i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
Njegov roman "Nečista krv" i drama "Koštana" i danas su nezaobilazno štivo srpske književnosti, ali Borin privatni život daleko je manje poznat javnosti. A njega je obeležila ljubav prema jednoj ženi…
Većina ljudi ne zna da je Bora Stanković bio jako sujeveran čovek. Još i više od toga, verovao je u sudbinu, "fatalni čas" i da neka nedivljiva ruka vodi i upravlja svakim čovekom, pa i njime.
Možda vas zanima:

SMRT IH RASTAVILA, A SUJEVERJE SPOJILO! Ljubavna priča kao iz bajke: Hteo da pobegne, ali ona je uradila 1 stvar i Bora je ostao
Poznati roman "Nečista krv" i neprevaziđena drama "Koštana" danas je obavezno štivo srpske književnosti, a njihov autor je čuveni Borisav Bora Stanković.

KAKO BI NAŠI NAJVEĆI PISCI IZGLEDALI DA ŽIVE U SADAŠNJOSTI: Marko je "reinkarnirao" Andrića, Crnjanskog, Njegoša i svi su ŠOKIRANI
Marko Karan, grafički dizajner, "reinkarnirao" je klasike naše književnosti.
Možda vas zanima:

SMRT IH RASTAVILA, A SUJEVERJE SPOJILO! Ljubavna priča kao iz bajke: Hteo da pobegne, ali ona je uradila 1 stvar i Bora je ostao
Poznati roman "Nečista krv" i neprevaziđena drama "Koštana" danas je obavezno štivo srpske književnosti, a njihov autor je čuveni Borisav Bora Stanković.

KAKO BI NAŠI NAJVEĆI PISCI IZGLEDALI DA ŽIVE U SADAŠNJOSTI: Marko je "reinkarnirao" Andrića, Crnjanskog, Njegoša i svi su ŠOKIRANI
Marko Karan, grafički dizajner, "reinkarnirao" je klasike naše književnosti.
Možda vas zanima:

SMRT IH RASTAVILA, A SUJEVERJE SPOJILO! Ljubavna priča kao iz bajke: Hteo da pobegne, ali ona je uradila 1 stvar i Bora je ostao
Poznati roman "Nečista krv" i neprevaziđena drama "Koštana" danas je obavezno štivo srpske književnosti, a njihov autor je čuveni Borisav Bora Stanković.

KAKO BI NAŠI NAJVEĆI PISCI IZGLEDALI DA ŽIVE U SADAŠNJOSTI: Marko je "reinkarnirao" Andrića, Crnjanskog, Njegoša i svi su ŠOKIRANI
Marko Karan, grafički dizajner, "reinkarnirao" je klasike naše književnosti.
Ako je to istina, onda je svakako ta ruka jednog fatalnog dana pisca odvela u šetnju ulicom Kralja Milana u Beogradu i navela ga da zastane pred izlogom fotografske radnje u kome su bile izložene slike uglednih Beograđana i Beograđanki pred predstojeći maskenbal.
Upravo tu, među desetinama fotografija, Bora je ugledao nju - prelepu devojku obučenu u mornarsku uniformu.
Bio je toliko očaran da je još nekoliko puta u toku dana prošao tuda, samo da bi morao da je još jednom pogleda. Nije imao pojma ko je ona, ta dama koja je na njega ostavila toliki utisak da je samo o njoj razmišljao.
A onda se sudbina još jednom umešala…
Iste večere Boru su prijatelji odveli na maskenbal. Nije bio naročito raspoložen za zabavu, ali je ipak krenuo i - tamo je bila ona! Devojka u mornarskoj uniformi!
Sujeveran kakav je bio, znao je da je to - to! Prvo ga je saznanje da pred sobom ima ženu svog života uplašilo, priznao je kasnije da je hteo da pobegne, ali se ipak pribrao i, klecavih kolena, prišao dami i predstavio se.
Nije izostavio ni deo o tome da je već video njenu sliku, da je samo o njoj mislio celog tog dana i da veruje da mu je baš ona suđena!
Ispostavilo se da se lepa "mornarka" zove Angelina Milutinović. Dopao joj se taj neobično iskreni mladić. Čitavo veče proveli su zajedo u plesu i razgovoru. I ne samo to veče…
Venčali su se nedugo potom i ostali zajedno "dok ih smrt ne rastavi". Imali su tri ćerke - Desanku, Stanku i Ružicu, a Bori je Angelina postala i ostala najveći oslonac u životu.
Na kraju, Boru i Ginu, kako je voleo da je zove, mogla je da rastavi samo smrt.
Pisac je umro 22. oktobra 1927. u 51. godini života. Angelina ga je nadživela za čitave dve decenije. Do kraja je čuvala sećanje i uspomenu na mladića koji ju je osvojio jer je verovao u sudbinu i ljubav koju je njegovo sujeverje rodilo.
(Istorijski zabavnik)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)