„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju

Kiza R

14:00

Kultura 0

Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Bora Stanković
Shutterstock

Kada je Bora Stanković 1910. godine objavio roman „Nečista krv“, mnogi čitaoci su ga doživeli kao literarnu priču o propasti jedne porodice. Međutim, danas je jasno da je u pitanju mnogo više – roman koji na realističan, gotovo dokumentarni način, beleži kako se društvo menjalo, kako je patrijarhat lomio pojedinca i kako su žene bile prve na udaru.

Lik Sofke kao simbol prelomnog vremena

Sofka, glavna junakinja romana, potiče iz nekada ugledne, ali osiromašene vranjanske čorbadžijske porodice. Njen otac, Efendi Mita, pokušava da spase porodični ugled tako što je udaje za mladog sina imućnog trgovca. Sofka ne bira, već biva prodata – i tu počinje njen unutrašnji pad.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U romanu je prikazana borba između lične slobode i društvenih očekivanja, između ljudskosti i konvencija, između žene koja oseća i žene koju drugi oblikuju. Stanković ne osuđuje, već opisuje – tiho, sa puno razumevanja i tuge.

Stari Vranje kao prostor i duh

„Nečista krv“ se ne može čitati van prostora u kojem je smeštena. Vranje u ovom romanu nije samo grad – to je zatvoren, ustaljen svet u kojem sve ima svoje mesto, a svaka promena izaziva strah i osudu.

Kroz slike sokaka, dvorišta, kuća sa čardacima i mušepcima, kroz jezik i ton likova, Stanković oslikava grad koji se menja protiv svoje volje. Orijentalni duh, čast, tradicija, ali i licemerje, represija i sputanost – sve to se ogleda u rečenicama romana.

Danas je moguće obići Vranje tragom Bore Stankovića – njegova kuća je muzejski kompleks, a mnoga mesta iz romana, poput Gornje čaršije, i dalje čuvaju duh tog vremena.

Zašto je roman i danas aktuelan

„Nečista krv“ postavlja pitanja o ženskoj slobodi, društvenim normama i ceni koju plaćamo da bismo sačuvali obraz. Iako se radnja dešava pre više od jednog veka, dileme koje nosi ostaju iste.

Posebno je značajno to što je roman pisao muškarac, ali sa dubokom empatijom prema ženskoj perspektivi – što ga čini jednim od najvažnijih domaćih romana koji se bavi ženskim likom van stereotipa.

U školama se često analizira stil i jezik, ali se zaboravlja da je ovo i knjiga o preživljavanju u sistemu koji ne prašta slabost.

Nasleđe koje nije samo književno

„Nečista krv“ je mnogo više od lektire. To je knjiga koju vredi čitati kao društveni dokument, kao pogled u prošlost iz koje nismo izašli onoliko koliko mislimo.

Danas, kada se snimaju ekranizacije i adaptacije, važno je da ne izgubimo iz vida – Sofka nije fikcija. Ona je zbir mnogih istinitih sudbina. I Vranje Bore Stankovića nije samo književna slika – to je svet koji je postojao, a čiji se odjeci i dalje čuju.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Bora Stanković nečista krv

Komentari(0)

Loading