OVO JE NAJVEĆE PROKLETSTVO KOJE MNOGI NOSE, A DA TOGA NISU NI SVESNI: Govorio je otac Tadej
Mnogi nisu svesni šta se dešava ako nas majka kune, a otac Tadej je često naglašavao važnost ovog problema.
Starac Tadej je često isticao značaj roditeljskog blagoslova za svako delo u životu, između ostalog i za brak. Upozoravao je na loše posledice koje mogu proizići zbog uvrede roditelja ili neposlušnosti njima.
"Po savet mi je došla jedna devojka, blagočestiva, u svemu na mestu, ali požalila mi se da ne može da se uda. Kaže, već nekoliko puta joj se ponavlja ista stvar. Upozna momka i sve ide dobro do trenutka kada treba da se zaruče i onda se odjednom sve sruši. I to tako traje i godine prolaze, a uzrok ne može da pronađe."
Starac Tadej je potom upitao da li je nekada na bilo koji način uvredila roditelje, na šta mu je ona odgovorila da se ponekad posvađa sa njima, ali je potom dodala da misli da je to normalno u porodici.
Možda vas zanima:
"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju
OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
Možda vas zanima:
"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju
OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
Možda vas zanima:
"Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, neka ide kako ide": Životne lekcije oca Tadeja
Otac Tadej je u srpskom narodu ostao poznat kao izuzetan mislioc, a njegovi mudri saveti se i danas prepričavaju
OTAC TADEJ: Zašto su nam potrebne muke i patnje
Otac Tadej ostavio je iza sebe mudre i poučne misli, koje mnogi citiraju i primenjuju u životu.
Otac Tadej joj je rekao da roditelje ne smemo da uvredimo čak ni u mislima i da treba dobro da razmisli i priseti se šta je sve bilo u tim svađama.
Devojka je odgovorila da ne može ničeg posebno da se seti i otišla je. Posle nekog vremena, devojka je ponovo došla u manastir i tada je rekla ocu Tadeju:
"Oče, setila sam se. Jednom prilikom, davno, posvađala sam se sa majkom i ona onako u ljutini mi je rekla "dabogda se ćerko nikad ne udala", ali mi smo posle toga pričale i obe smo na taj događaj zaboravile."
Starac Tadej joj je na to odgovorio: "Eto vidiš kćeri. Nego, hitaj sada kući, pa izmoli od majke oproštaj i bog će dati i sve će biti dobro."
Prošlo je još neko vreme, kad jednoga dana eto nje ponovo u manastiru, ali ovoga puta nije bila sama. Došla je u manastir sa svojim mužem.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)