Crkva danas obeležava PREPODOBNU MUČENICU TEODOSIJU TIRSKU: Izgovorite ove reči i ispoštujte sledeće narodne običaje
Danas se obeležava Prepodobna mučenica Teodosija Tirska. Ona je hrišćanska mučenica s početka 4. veka
Dok su jednom, za vreme vladavine cara Maksimijana, u Kesariji Palestinskoj stajali mnogi hrišćani vezani pred pretorijom, pristupila im je ova devica Teodosija i hrabrila ih za smrt mučeničku. Kada su vojnici čuli šta ona govori, odveli su i nju pred sudiju. Razjaren sudija je naredio da joj obese kamen o vrat i bace u dubinu morsku. Postradala je 308. godine.
U hrišćanskom predanju se pominje da su je anđeli Božji izneli živu na obalu. Kada se ona opet javila sudiji, on je naredio da je poseku. U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da se iduće noći javila sveta Teodosija svojim roditeljima, sva u nebeskom sjaju, okružena mnogim drugim spasenim devojkama, i rekla:
- Vidite li, kolika je slava i blagodat Hrista moga, koje ste me hteli lišiti?
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
A to je rekla roditeljima jer su je oni odvraćali od ispovedanja Hrista i mučeništva.
Velika je bila neustrašivost svetih ljudi i svetih žena. Ni bolest, ni tamnica, ni izgnanstvo, ni muke, ni poniženja, ni mač, ni ponor, ni oganj, ni vešala, nisu mogli pokolebati uzvišeni mir duša njihovih, čvrsto privezanih za Hrista. Kada je car Julijan odstupio od vere i počeo činiti pustoš od Hrišćanstva širom cele Rimske carevine, sv Atanasije Veliki mirno je o njemu rekao vernima: "Oblačak - proći će!".
I zaista taj mrki oblačak ubrzo je prošao, a Hrišćanstvo je pustilo još dublje svoje korene i još više raširilo svoje grane po svetu.
U narodu se veruje da na ovaj dan ne bi trebalo da se koriste nikakvi konopci, čak da se ni ne pere ni ne prostire veš.
Uvreženo je, naime, verovanje da će devojke koje to, ipak, urade ostati bez poroda, kao i da će oni mladići koji pogreše ovako, biti nesrećni u svakom poslu kojeg se prihvate.
Tropar
Uzrastavši u vrlini blagougodno, mučenice, Hristova prijateljica si bila čista, i Svetoga Duha dom ljubljeni: Otuda si posramila đavola koji se bori protiv roda ljudskog. Dobro postradavši, posekla si Kopronima mačem vere, prepodobnomučenice Teodosija, i ka nebeskom dvorcu si otišla radujući se. Moli veliku milost za one koji te sa verom poštuju.
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Komentari(0)