Crkva danas obeležava PREPODOBNU MUČENICU TEODOSIJU TIRSKU: Izgovorite ove reči i ispoštujte sledeće narodne običaje
Danas se obeležava Prepodobna mučenica Teodosija Tirska. Ona je hrišćanska mučenica s početka 4. veka
Dok su jednom, za vreme vladavine cara Maksimijana, u Kesariji Palestinskoj stajali mnogi hrišćani vezani pred pretorijom, pristupila im je ova devica Teodosija i hrabrila ih za smrt mučeničku. Kada su vojnici čuli šta ona govori, odveli su i nju pred sudiju. Razjaren sudija je naredio da joj obese kamen o vrat i bace u dubinu morsku. Postradala je 308. godine.
U hrišćanskom predanju se pominje da su je anđeli Božji izneli živu na obalu. Kada se ona opet javila sudiji, on je naredio da je poseku. U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da se iduće noći javila sveta Teodosija svojim roditeljima, sva u nebeskom sjaju, okružena mnogim drugim spasenim devojkama, i rekla:
- Vidite li, kolika je slava i blagodat Hrista moga, koje ste me hteli lišiti?
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
Da li treba da se krstite kada prolazite pored crkve?
Sveštenik otkrio da li je ovo mehanička radnja ili izraz poštovanja prema svetinji.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
Da li treba da se krstite kada prolazite pored crkve?
Sveštenik otkrio da li je ovo mehanička radnja ili izraz poštovanja prema svetinji.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
Da li treba da se krstite kada prolazite pored crkve?
Sveštenik otkrio da li je ovo mehanička radnja ili izraz poštovanja prema svetinji.
A to je rekla roditeljima jer su je oni odvraćali od ispovedanja Hrista i mučeništva.
Velika je bila neustrašivost svetih ljudi i svetih žena. Ni bolest, ni tamnica, ni izgnanstvo, ni muke, ni poniženja, ni mač, ni ponor, ni oganj, ni vešala, nisu mogli pokolebati uzvišeni mir duša njihovih, čvrsto privezanih za Hrista. Kada je car Julijan odstupio od vere i počeo činiti pustoš od Hrišćanstva širom cele Rimske carevine, sv Atanasije Veliki mirno je o njemu rekao vernima: "Oblačak - proći će!".
I zaista taj mrki oblačak ubrzo je prošao, a Hrišćanstvo je pustilo još dublje svoje korene i još više raširilo svoje grane po svetu.
U narodu se veruje da na ovaj dan ne bi trebalo da se koriste nikakvi konopci, čak da se ni ne pere ni ne prostire veš.
Uvreženo je, naime, verovanje da će devojke koje to, ipak, urade ostati bez poroda, kao i da će oni mladići koji pogreše ovako, biti nesrećni u svakom poslu kojeg se prihvate.
Tropar
Uzrastavši u vrlini blagougodno, mučenice, Hristova prijateljica si bila čista, i Svetoga Duha dom ljubljeni: Otuda si posramila đavola koji se bori protiv roda ljudskog. Dobro postradavši, posekla si Kopronima mačem vere, prepodobnomučenice Teodosija, i ka nebeskom dvorcu si otišla radujući se. Moli veliku milost za one koji te sa verom poštuju.
BOŽANSKA OSOBINA: Jerotić isticao važnost ove vrline
Jednu osobinu smatrao je božanskom, ali do nje nije lako stići.
KAKO SE PIŠE: Da li je pravilno "ĆETE" ili "ĆE TE"?
Ovo je jedna od najčešćih jezičkih dilema
"JA BEZ NJE NE MOGU": Žena koju je Tito najviše voleo - doživela tragičnu sudbinu, a maršal je sahranio u dvorištu Belog dvora
Govorila je nekoliko jezika, studirala francuski, nosila moderne haljine i imala uticaj koji je bio zapažen i na partijskim sastancima
MILICA JE BILA NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA: Ono što je ona uradila za Srbiji, ni jedna majka nikad ne bi mogla!
Kneginja Milica, rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, bila je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Komentari(0)