PROSLAVLJAMO Svetog Jovana Rusa, javljao se ljudima u snu da mora pomoći Srbima i baš na dan kad se praznuje prestalo je BOMBARDOVANJE!
Te 1999. godine, stigao je dopis na adresu Eparhije vranjske iz crkve gde se čuvaju mošti Svetog Jovana Ruskog u selu Prokopi na ostrvu Evija.
Profesor teologije Jorgos I. Vernezos, sin oca Jovana Vernezosa (nastojatelja hrama Svetog Jovana Ruskog u Prokopiju na Eviji) rekao je sledeće: „Nešto pre Vaskrsa 1999. godine došli su u hram da se poklone moštima Svetog Jovana Ruskog, čije je telo netljeno, dva poklonika iz različitih krajeva Grčke. Iako se nisu poznavali, oni su sveštenicima ovog svetog hrama ispričali gotovo istovetnu priču.
Videli su, nezavisno jedan od drugog, svetog Jovana kako izlazi iz kivota, skida svetu odeždu u koju je bio odeven a oblači vojničku uniformu, i kaže: „Idem u Srbiju, da pomognem našu braću Srbe, jer se tamo progoni Pravoslavlje!“
"Čovek, lep, stasit, nema više od četrdeset godina, kleči na podu štale. U dubokoj je molitvi, zatvorenih očiju, među prstima prebira brojanicu. Oko njega su životinje, krotko spavaju. Nešto me dovodi na vrata te štale, kao po pozivu. Zastajem na ulazu, posmatram. Hoću nešto da pitam, ali ne mogu da izgovorim ništa. Znam da mi slika uliva neki spokoj. Najednom, životinje se prenuše, konj se pridigao i upitno gleda čoveka.
Čovek otvara oči, polako ustaje. Skida svoju pohabanu radnu odeću, sa zida, sa nekog čiviluka valjda, uzima maskirnu uniformu. Oblači je. Na njegovom ramenu vidim zašiven znak sa dvoglavim belim orlom, odnekud mi poznat. Tek tada čovek podiže oči k meni, pogleda me.
– Moram u Srbiju – reče. – Braća naša tamo su napadnuta, samo zbog svog Pravoslavlja, zbog vere svoje u Sina Božjeg. Hristos naš tamo opet krvari, opet bi da ga raspinju i čereče. Đavo se opasno zaigrao. Moramo braći pomoći, svi, onim najjačim što imamo.
Konj sam priđe, čovek hitro uzjaha. Pre no što obode konja, okrete se i reče još:
– Posvedoči. Znaš već gde i kome.
Da, oče, to je čovek koji nas gleda sa ove ikone. Sveti Jovan Rus.”
Sveštenik u Crkvi Svetog Jovana Rusa u Prokopionu, Novom Prokopionu, u brdima grčkog ostrva Evija, za četiri dana već drugi put sluša opis istog sna. Iznose mu ga različiti ljudi, sa udaljenih strana grčke zemlje, koji su sami došli na Eviju, u ovaj hram, da baš tu posvedoče. Kraj je maja 1999. godine.
Starešina Crkve Svetog Jovana Rusa u Prokopionu pažljivo je saslušao je putnike iz daleka. Potom je naložio da se služe molebani Svetom Jovanu Rusu, čije netljene mošti počivaju u ćivotu nasred hrama. Na nedeljnim liturgijama mošti će biti otvorene.
Ovaj dopis stigao je u Eparhiju vranjsku neposredno po Vaskrsu 1999. god.
Mir koji je značio i prestanak bombardovanja pravoslavne Srbiju potpisan je u Kumanovu na dan kada se proslavlja Sveti Jovan Ruski, 9. juna po novom (27. maja po starom kalendaru).
Printscreen
U znak zahvalnosti svecu ženski manastir u selu Lepčinjcu krasi neobična ikona Svetog Jovana Rusa i zauzima posebno mesto na zidu crkve.
Ova ikona je jedinstvena po tome što prikazuje svetitelja obučenog u uniformu savremene srpske vojske. Monahinje manastira se prisećaju da je mir koji je značio i prestanak bombardovanja na Srbiju potpisan upravo na dan kada se proslavlja Sveti Jovan Ruski, praznuje se 9. juna, na dan kad je potpisano primirje i prestalo bombardovanje Srbije .
Žitija svetitelja ima više i u bitnome se poklapaju. Oslanjamo se ovde na ono koje je zapisao Fotije Kandoglu (TheOrthodoh Word, jun–jul 1967).
Jovan je rođen na jugu Rusije, u pobožnoj i skromnoj pravoslavnoj porodici. Borio se u ratu protiv Turaka 1711. godine, još veoma mlad. Biva zarobljen i odveden u ropstvo. I njegova vera, kao i drugih zarobljenih hrišćana, tada je stavljana na teške ispite.
Mučeni i izgladnjivani, pod pretnjom smrću, neki su se odrekli Hrista, ali ne i mladi Jovan. Naposletku, kupio ga je neki aga, konjički komandir iz Prokopiona. Iako ga je i aga primoravao da se odrekne svoje vere, mladić beše čvrstog duha i ne podleže. Radio je u štali, gde je i spavao. Mladićeva hrabrost, dobrota, nepokolebljivost, blagost, vremenom su omekšali i agino srce, pa mu je ponudio bolji smeštaj i hranu. Ali Jovan je želeo da ostane u štali, u svojoj osami i podvizavanju. „Jeo je vrlo malo, molio se gotovo neprestano. Spremao se i svake nedelje pričešćivao u obližnjoj crkvi, znajući da bez sile Hristove neće moći da izdrži na putu prave vere. Noću bi krišom odlazio i bdeo u priprati crkve. Bog je nagradio trud njegov, preko njega blagoslovio je čak i njegovog gospodara Turčina...”
Sveti Jovan Rus ostaje trajni simbol nade, vere i pomoći u teškim vremenima.
22. NOVEMBRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, je u šali i s ljubavlju govorio "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
SRPSKA SVETINJA ODOLEVA VEKOVIMA: Manastir Đurđevi stupovi prva je vladarska zadužbina Stefana Nemanje (FOTO)
Crkvene porte su poslednjih godina postale sve punije, a vernici se okupljaju u velikim brojevima, kako u manastiru Đurđevi stupovi, tako i u drugim crkvama u Starom Rasu.
Komentari(0)