SLEDITE OVO I PSIHOLOG VAM NEĆE TRABATI "Što nisi objasnio rečima, nećeš ni štapom" i druge velike narodne mudrosti
Srpske narodne poslovice i izreke nastajale su vekovima i zahvaljujući pre svega Vuku Karadžiću, veliki broj njih ostao je zabeležen i zapisan kao kulturno nasleđe našeg naroda. Ako se pažljivo razmotre, narodne izreke nam nude velike životne mudrosti koje ako sledimo, naći ćemo dobro rešenje za svaku našu dilemu. Mudar čovek vidi onoliko koliko hoće, a ne koliko može i druge narodne mudrosti…
Pri jelu treba imati na umu da hrana u ustima ostaje samo jedan minut, u stomaku nekoliko sati, a na kukovima mesecima ili zauvek.
Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani.
Ljubavi lepota nije potrebna.
Možda vas zanima:
"MACA TI JE POJELA JEZIK", "SMEJE SE KAO LUD NA BRAŠNO" Ove srpske izreke koristmo često, a zapravo imaju tužna značenja
Neke od ovih izreka sakupio je i zapisao Vuk Karadžić, nekima se poreklo ne zna, a neke su i novijeg datuma. Sve se u savremenom govoru koriste jako često, maltene svakodnevno, a ljudi uglavnom ne znaju njihovo poreklo ni koliko su pojedine tužne i strašne.
NARODNE IZREKE KOJE JE SAKUPIO VUK KARADŽIĆ Zanimljive priče koje stoje iza nekih od najpoznatijih narodnih umotvorina
Svoja životna iskustva i nedaća koja su ih zadesila Srbi su obeležili izrekema inspirisanim tim događajima.
Možda vas zanima:
"MACA TI JE POJELA JEZIK", "SMEJE SE KAO LUD NA BRAŠNO" Ove srpske izreke koristmo često, a zapravo imaju tužna značenja
Neke od ovih izreka sakupio je i zapisao Vuk Karadžić, nekima se poreklo ne zna, a neke su i novijeg datuma. Sve se u savremenom govoru koriste jako često, maltene svakodnevno, a ljudi uglavnom ne znaju njihovo poreklo ni koliko su pojedine tužne i strašne.
NARODNE IZREKE KOJE JE SAKUPIO VUK KARADŽIĆ Zanimljive priče koje stoje iza nekih od najpoznatijih narodnih umotvorina
Svoja životna iskustva i nedaća koja su ih zadesila Srbi su obeležili izrekema inspirisanim tim događajima.
Možda vas zanima:
"MACA TI JE POJELA JEZIK", "SMEJE SE KAO LUD NA BRAŠNO" Ove srpske izreke koristmo često, a zapravo imaju tužna značenja
Neke od ovih izreka sakupio je i zapisao Vuk Karadžić, nekima se poreklo ne zna, a neke su i novijeg datuma. Sve se u savremenom govoru koriste jako često, maltene svakodnevno, a ljudi uglavnom ne znaju njihovo poreklo ni koliko su pojedine tužne i strašne.
NARODNE IZREKE KOJE JE SAKUPIO VUK KARADŽIĆ Zanimljive priče koje stoje iza nekih od najpoznatijih narodnih umotvorina
Svoja životna iskustva i nedaća koja su ih zadesila Srbi su obeležili izrekema inspirisanim tim događajima.
Navika koja je u karakter ušla s mlekom, izaći će s dušom.
Najlepši cvet najbrže od mraza strada.
Nisu opasni oni koji su moćni, već oni koji su osvetoljubivi.
Noga koja se žuri, brzo se spotakne.
Svakoj se bravi nađe ključ.
Usamljena vrana ne prezimi zimu.
Hladne reči, dok dođu do srca, pretvore su u led.
Što nije ušlo s majčinim mlekom, neće ni s kravljim.
Što nisi objasnio rečima, nećeš ni štapom.
Hvalisavce pametni preziru, budale im se dive, laskavci žive od njih, a oni su sami robovi svog hvalisanja.
Ima mnogo starih ideja koje, kadkad, postanu nove.
jerujem ljudima, al nevejerujem vragu što je u njima.
Bog je patnju dodelio stenama, ali one nisu izdržale, pa je dale čoveku.
Brži je jedan jezik nego dve noge.
Ruža otvorena na silu nema mirisa.
Velikog čoveka i male stvari mogu učiniti srećnim, a malom je i veliko malo.
Kad sunce sija i na groblju je veselo.
Radoznalost je početak mudrosti.
Loše vesti imaju duge noge, a lažljivac duge uši.
Ljubavi lepota nije potrebna.
U mudraca jezik u duši, u budale čitava duša na jeziku.
Ljubav i mržnja nisu pravedne sudije.
Mudrome više koriste neprijatelji nego glupome prijatelji.
Mudrost je kćer iskustva.
Ako znamo da smo učinili zlo, a odbijamo da to priznamo, dvostruko smo krivi.
Pročitajte još:
Srpsko ime sa dva značenja: Jedno je PRELEPO, a drugo JEZIVO
Verovatno jedino ime koje ima dva potpuno oprečna značenja.
UKLETI SRPSKI ZAMAK Na svakog Sv. Iliju dešava se ista stvar
Vojvođanski dvorac Kapetanovo nalazi se na području opštine Plandište u blizini sela Stari Lec.
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Zašto svako od nas mora da zna svoje pretke DO SEDMOG KOLENA
Znate li ko su vam bili preci? Kako su se zvali, kakvu su sudbinu imali? Da sad uzmete da pišete porodično stablo, koliko generacija unazad ćete znati?
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Komentari(0)