Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Srpski dvorac iz bajke
Fantast nije samo dvorac – to je priča o ljubavi, bogatstvu, ekscentričnosti i umetnosti. Njegov graditelj, veleposednik Bogdan Dunđerski, u njemu je ostavio deo svoje duše, a vreme i mitovi učinili su da ovo zdanje i danas izgleda kao iz bajke.
Graditelj vizionar
Bogdan Dunđerski, imućni veleposednik iz Bačke, odlučio je da na svom imanju kod Bečeja podigne dvorac koji će biti simbol njegove moći, ali i njegovog karaktera. Gradnja je započela 1919. godine i, kako se veruje, tekla bez klasičnog arhitektonskog plana. Kažu da je Bogdan sam davao uputstva majstorima, gradeći dvorac prema sopstvenoj viziji.
Majstori i tajne Fantasta
Bogdan nije angažovao lokalne radnike, već majstore iz Češke. Zašto? Samo tako je mogao da sačuva tajnu svoga dvorca. Po završetku posla oni su se vratili kućama i poneli sve tajne sa sobom. Pričalo se da su na imanje dovozili ogromne količine najkvalitetnijeg slavonskog hrasta, koje su nestajale preko noći – niko nije znao gde su ugrađene. Pretpostavlja se da ispod Fantasta postoje tajni hodnici obloženi hrastovinom, koji povezuju dvorac s ergelom. Što se tiče skrivenih prostorija, meštani veruju da ih ima najmanje dve.
Arhitektura i park
Dvorac Fantast spaja stilove neogotike i romantizma, sa kulama koje podsećaju na bajkovite evropske zamkove. Okružen je velikim parkom, u kojem su nekada uređene šetne staze, jezerce i aleje. Iako vreme i ratovi nisu poštedeli njegovo bogatstvo, Fantast i dalje odiše posebnom lepotom.
Kapela i umetnost
U parku se nalazi kapela posvećena Svetom Đorđu, s ikonostasom koji je oslikao čuveni Uroš Predić. Upravo ovde nastala je i legenda – veruje se da je lik Bogorodice na ikonostasu zapravo lice Marice Dinjaški, žene za koju se pričalo da je bila Dunđerskijeva ljubav. Tako se u Fantastu prepliću vera, umetnost i lične tajne njegovog tvorca.
Fantast i konji
Dvorac je ime dobio po konju Fantastu, šampionu ergele Bogdana Dunđerskog. Ergela je bila ponos ovog kraja, a konji lipicaneri koje je gajio proslavili su se širom Evrope. I danas, prostor oko dvorca čuva duh tog vremena, jer su konji i dalje prisutni na imanju.
Dvorac danas
Nakon Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, a deo njegovog bogatstva zauvek izgubljen. Tokom osamdesetih godina obnovljen je i pretvoren u turistički objekat. Danas Fantast privlači posetioce željne bajkovite atmosfere, venčanja u dvorcu ili jednostavno šetnje kroz park u kojem su ukršteni tragovi istorije i mitova.
Misterije Fantasta: Slavonski hrast, tajni tuneli i ikona Uroša Predića
Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Nadežda Petrović: Slikarka koja je život položila za otadžbinu
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Komentari(0)