Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Srpski dvorac iz bajke
Fantast nije samo dvorac – to je priča o ljubavi, bogatstvu, ekscentričnosti i umetnosti. Njegov graditelj, veleposednik Bogdan Dunđerski, u njemu je ostavio deo svoje duše, a vreme i mitovi učinili su da ovo zdanje i danas izgleda kao iz bajke.
Graditelj vizionar
Bogdan Dunđerski, imućni veleposednik iz Bačke, odlučio je da na svom imanju kod Bečeja podigne dvorac koji će biti simbol njegove moći, ali i njegovog karaktera. Gradnja je započela 1919. godine i, kako se veruje, tekla bez klasičnog arhitektonskog plana. Kažu da je Bogdan sam davao uputstva majstorima, gradeći dvorac prema sopstvenoj viziji.
Majstori i tajne Fantasta
Bogdan nije angažovao lokalne radnike, već majstore iz Češke. Zašto? Samo tako je mogao da sačuva tajnu svoga dvorca. Po završetku posla oni su se vratili kućama i poneli sve tajne sa sobom. Pričalo se da su na imanje dovozili ogromne količine najkvalitetnijeg slavonskog hrasta, koje su nestajale preko noći – niko nije znao gde su ugrađene. Pretpostavlja se da ispod Fantasta postoje tajni hodnici obloženi hrastovinom, koji povezuju dvorac s ergelom. Što se tiče skrivenih prostorija, meštani veruju da ih ima najmanje dve.
Arhitektura i park
Dvorac Fantast spaja stilove neogotike i romantizma, sa kulama koje podsećaju na bajkovite evropske zamkove. Okružen je velikim parkom, u kojem su nekada uređene šetne staze, jezerce i aleje. Iako vreme i ratovi nisu poštedeli njegovo bogatstvo, Fantast i dalje odiše posebnom lepotom.
Kapela i umetnost
U parku se nalazi kapela posvećena Svetom Đorđu, s ikonostasom koji je oslikao čuveni Uroš Predić. Upravo ovde nastala je i legenda – veruje se da je lik Bogorodice na ikonostasu zapravo lice Marice Dinjaški, žene za koju se pričalo da je bila Dunđerskijeva ljubav. Tako se u Fantastu prepliću vera, umetnost i lične tajne njegovog tvorca.
Fantast i konji
Dvorac je ime dobio po konju Fantastu, šampionu ergele Bogdana Dunđerskog. Ergela je bila ponos ovog kraja, a konji lipicaneri koje je gajio proslavili su se širom Evrope. I danas, prostor oko dvorca čuva duh tog vremena, jer su konji i dalje prisutni na imanju.
Dvorac danas
Nakon Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, a deo njegovog bogatstva zauvek izgubljen. Tokom osamdesetih godina obnovljen je i pretvoren u turistički objekat. Danas Fantast privlači posetioce željne bajkovite atmosfere, venčanja u dvorcu ili jednostavno šetnje kroz park u kojem su ukršteni tragovi istorije i mitova.
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
Komentari(0)