ODMAH POSLE VASKRSA Đurđevdan i običaji za koje sigurno niste znali, jedan je naročito važan
Đurđevdanski uranak, nekada važan deo srpske tradicije, vekovima je bio središte proslava svetog Đorđa, i dočeka proleća sve dok nije zamenjen prvomajskim urankom tokom komunističke ere. Međutim, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo ponovnog oživljavanja ovog starog običaja.
Đurđevdan, praznik posvećen svetom Đorđu, tradicionalno se slavi 6. maja, a u predhrišćankoj tradiciji označava buđenje prirode i početak proleća. Proslava Đurđevdana nekada je obuhvatala uranak, ritual ranojutarnjeg okupljanja u prirodi, koji je bio prilika za zajedničko pevanje, igre i druženje.
Đurđevdan je praznik sa duboko ukorenjenim običajima i verovanjima u srpskom narodu. Ovaj praznik je vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Evo nekoliko ključnih običaja koji se vezuju za Đurđevdan
Pletenje venaca od bilja: Uoči Đurđevdana, domaćice spuštaju u posudu punu vode razno prolećno bilje. Zatim se odmah spuštaju: dren, zdravac, grabež i crveno jaje (čuvarkuća koja je ostala od Uskrsa). Ova voda se koristi za umivanje cele porodice:
Deca se umivaju da budu zdrava kao dren.
Devojke se umivaju da se momci grabe oko njih.
Stariji se umivaju za dobro zdravlje.
Domaćin se umiva da mu kuća bude dobro čuvana.
Branje đurđevskog cveća: U rano jutro na Đurđevdan, ljudi izlaze na polja gde se bere cveće. Đurđevdansko cveće uključuje đurđevak, mlečiku, maslačak i drugo prolećno bilje. Od ovog cveća se pletu venčići kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.
Gađanje biljkom prilepača
U nekim krajevima Srbije, tokom branja cveća, devojke i mladići “gađaju” se biljkom prilepača. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju. Ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona "zalepiti za vas".
Izrada krstića od leske
Na Đurđevdan se od leske prave krstići. Jedna grana se rascepi nožem, a kroz nju se provuče druga grana. Tako se napravi krstić koji se stavlja na kuću i na njivu. Veruje se da ovaj krstić štiti od gromova i zlih sila.
Ljuljanje na grani graba
Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani. Veruje se da će se vaša simpatija “grabiti” za vas. Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan, kako bi lakše našli bračnog druga.
Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana. Ako to uradite, rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio lek. Ako vam se već desi da na Đurđevdan zadremate, onda na Markovdan treba “spavati na istom mestu” i bol će nestati.
Skidanje kapija
Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih te tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine.
Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro, godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, može očekivati velika suša.
Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo“. Slično, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu useve da im ih neko bacanjem čini ne uništi
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)