ODMAH POSLE VASKRSA Đurđevdan i običaji za koje sigurno niste znali, jedan je naročito važan

Lepote Srbije

21:00

Kultura 0

Đurđevdanski uranak, nekada važan deo srpske tradicije, vekovima je bio središte proslava svetog Đorđa, i dočeka proleća sve dok nije zamenjen prvomajskim urankom tokom komunističke ere. Međutim, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo ponovnog oživljavanja ovog starog običaja.

Đurđevdan
Shutterstock

Đurđevdan, praznik posvećen svetom Đorđu, tradicionalno se slavi 6. maja, a u predhrišćankoj tradiciji označava buđenje prirode i početak proleća. Proslava Đurđevdana nekada je obuhvatala uranak, ritual ranojutarnjeg okupljanja u prirodi, koji je bio prilika za zajedničko pevanje, igre i druženje.

Đurđevdan je praznik sa duboko ukorenjenim običajima i verovanjima u srpskom narodu. Ovaj praznik je vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Evo nekoliko ključnih običaja koji se vezuju za Đurđevdan

Pletenje venaca od bilja: Uoči Đurđevdana, domaćice spuštaju u posudu punu vode razno prolećno bilje. Zatim se odmah spuštaju: dren, zdravac, grabež i crveno jaje (čuvarkuća koja je ostala od Uskrsa). Ova voda se koristi za umivanje cele porodice:

Deca se umivaju da budu zdrava kao dren.

Devojke se umivaju da se momci grabe oko njih.
Stariji se umivaju za dobro zdravlje.
Domaćin se umiva da mu kuća bude dobro čuvana.

Branje đurđevskog cveća: U rano jutro na Đurđevdan, ljudi izlaze na polja gde se bere cveće. Đurđevdansko cveće uključuje đurđevak, mlečiku, maslačak i drugo prolećno bilje. Od ovog cveća se pletu venčići kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.

Gađanje biljkom prilepača

U nekim krajevima Srbije, tokom branja cveća, devojke i mladići “gađaju” se biljkom prilepača. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju. Ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona "zalepiti za vas".

Izrada krstića od leske

Na Đurđevdan se od leske prave krstići. Jedna grana se rascepi nožem, a kroz nju se provuče druga grana. Tako se napravi krstić koji se stavlja na kuću i na njivu. Veruje se da ovaj krstić štiti od gromova i zlih sila.

Ljuljanje na grani graba

Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani. Veruje se da će se vaša simpatija “grabiti” za vas. Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan, kako bi lakše našli bračnog druga.

Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana. Ako to uradite, rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio lek. Ako vam se već desi da na Đurđevdan zadremate, onda na Markovdan treba “spavati na istom mestu” i bol će nestati.

Skidanje kapija

Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih te tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine.

Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro, godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, može očekivati velika suša.

Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo“. Slično, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu useve da im ih neko bacanjem čini ne uništi

 

 

 

 

POVEZANE VESTI
Tagovi:
đurđevdanski uranak đurđevdanski običaji

Komentari(0)

Loading