U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Dok se dani posle Đurđevdana u selima doživljavaju kao vreme buđenja prirode i rada, noći su uvek nosile nešto drugo – nešto što se ne govori naglas. U mnogim krajevima Srbije, naročito u Pomoravlju, Resavi i Timočkoj krajini, verovalo se da je vreme između 6. i 12. maja posebno otvoreno za one koji traže odgovore, ali ne znaju koga da pitaju. Ako čovek u tim noćima izađe sam, stane pod nebo i ćuti, zvezde mogu da mu pokažu ono što dolazi.
Nebo kao oglasna tabla sudbine
U narodnom verovanju, Đurđevdan nije samo granica između proleća i leta – to je trenutak kada se nebo otvara, ne da padne kiša, već da prođe glas.
Možda vas zanima:
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Stari su govorili da ono što se tada ne izgovori – nebo će reći.
Zato su ljudi u danima posle praznika, noću, izlazili sami.
Nisu se okupljali, nisu nosili svetlo. Samo su stajali – i gledali.
Kako izgleda noć koja „govori“
Rekli bi: „Noć koja treperi ne traži reč – ona daje znak.“
Ako zvezde stoje mirno, ako se senka čoveka oštro ocrta na zemlji, ako se u daljini čuje voda ili pas laje bez razloga – nešto će se dogoditi.
To ne mora biti loše.
Može biti znak da će neko doći, da će se dete roditi, da će kuća primiti vest.
U tim noćima ljudi nisu tražili „šta“, nego su samo čekali da osete da im je nešto rečeno.
Ko je izlazio pod zvezde
Najčešće – žene.
One koje su čekale pismo, koje su izgubile nekog, koje nisu mogle da zaspu jer ih je srce „vuklo da izađu.“
U selima se znalo: ako žena sama izađe u dvorište posle Đurđevdana i dugo stoji – ili čeka vest, ili je već zna.
Šta se radilo kad znak stigne
Ako bi se osećaj pojavio – šapat u snu, miris iz prošlosti, misao koju ne znaš odakle pamtiš –
u kući bi se palila sveća.
Niko ne bi pitao zašto.
Samo bi se ostavljala do zore da izgori – „da pamti dok ja zaboravljam“, kako su govorile starice.
Danas – zvezde gledamo drugačije
Danas ne tražimo znake iznad glave.
Tražimo ih u porukama, kalendarima i savetima.
Ali još uvek, kad nebo u maju bude jasno, kada vetar stane,
i kad ti se čini da ne znaš da li si sam ili si pozvan –
to je možda ona noć.
Ona noć koja ne odgovara – ali te pusti da znaš.
Savindan po starom kalendaru: Zaboravljeni običaji za zdravlje iz avgusta
Kako su naši stari 27. avgusta palili sveće i kuvali lekovite napitke da bi spremni dočekali jesen
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Komentari(0)