U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Dok se dani posle Đurđevdana u selima doživljavaju kao vreme buđenja prirode i rada, noći su uvek nosile nešto drugo – nešto što se ne govori naglas. U mnogim krajevima Srbije, naročito u Pomoravlju, Resavi i Timočkoj krajini, verovalo se da je vreme između 6. i 12. maja posebno otvoreno za one koji traže odgovore, ali ne znaju koga da pitaju. Ako čovek u tim noćima izađe sam, stane pod nebo i ćuti, zvezde mogu da mu pokažu ono što dolazi.
Nebo kao oglasna tabla sudbine
U narodnom verovanju, Đurđevdan nije samo granica između proleća i leta – to je trenutak kada se nebo otvara, ne da padne kiša, već da prođe glas.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja vekovima stara kažu da ovo ni za živu glavu ne treba raditi: U Srbiji se jedno pravilo strogo poštuje
Narodni običaji su se održali do današnjih dana i predstavljaju skup radnji koje se po određenom redosledu i pravilima obavljaju.
Najstarija narodna verovanja: Srbi veruju da ovo mora strogo da se poštuje kako bi se izbegla velika nesreća
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja vekovima stara kažu da ovo ni za živu glavu ne treba raditi: U Srbiji se jedno pravilo strogo poštuje
Narodni običaji su se održali do današnjih dana i predstavljaju skup radnji koje se po određenom redosledu i pravilima obavljaju.
Najstarija narodna verovanja: Srbi veruju da ovo mora strogo da se poštuje kako bi se izbegla velika nesreća
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja vekovima stara kažu da ovo ni za živu glavu ne treba raditi: U Srbiji se jedno pravilo strogo poštuje
Narodni običaji su se održali do današnjih dana i predstavljaju skup radnji koje se po određenom redosledu i pravilima obavljaju.
Najstarija narodna verovanja: Srbi veruju da ovo mora strogo da se poštuje kako bi se izbegla velika nesreća
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno.
Stari su govorili da ono što se tada ne izgovori – nebo će reći.
Zato su ljudi u danima posle praznika, noću, izlazili sami.
Nisu se okupljali, nisu nosili svetlo. Samo su stajali – i gledali.
Kako izgleda noć koja „govori“
Rekli bi: „Noć koja treperi ne traži reč – ona daje znak.“
Ako zvezde stoje mirno, ako se senka čoveka oštro ocrta na zemlji, ako se u daljini čuje voda ili pas laje bez razloga – nešto će se dogoditi.
To ne mora biti loše.
Može biti znak da će neko doći, da će se dete roditi, da će kuća primiti vest.
U tim noćima ljudi nisu tražili „šta“, nego su samo čekali da osete da im je nešto rečeno.
Ko je izlazio pod zvezde
Najčešće – žene.
One koje su čekale pismo, koje su izgubile nekog, koje nisu mogle da zaspu jer ih je srce „vuklo da izađu.“
U selima se znalo: ako žena sama izađe u dvorište posle Đurđevdana i dugo stoji – ili čeka vest, ili je već zna.
Šta se radilo kad znak stigne
Ako bi se osećaj pojavio – šapat u snu, miris iz prošlosti, misao koju ne znaš odakle pamtiš –
u kući bi se palila sveća.
Niko ne bi pitao zašto.
Samo bi se ostavljala do zore da izgori – „da pamti dok ja zaboravljam“, kako su govorile starice.
Danas – zvezde gledamo drugačije
Danas ne tražimo znake iznad glave.
Tražimo ih u porukama, kalendarima i savetima.
Ali još uvek, kad nebo u maju bude jasno, kada vetar stane,
i kad ti se čini da ne znaš da li si sam ili si pozvan –
to je možda ona noć.
Ona noć koja ne odgovara – ali te pusti da znaš.
Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Sekira ispod kreveta: Verovanje da oštrica čuva od „noćne senke“
U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
Zašto se zdravac bere na Đurđevdansku rosu i čuva do Mitrovdana
U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Komentari(0)