Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine

Kiza R

11:00

Kultura 0

U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.

mesec
Shutterstock

Dok se dani posle Đurđevdana u selima doživljavaju kao vreme buđenja prirode i rada, noći su uvek nosile nešto drugo – nešto što se ne govori naglas. U mnogim krajevima Srbije, naročito u Pomoravlju, Resavi i Timočkoj krajini, verovalo se da je vreme između 6. i 12. maja posebno otvoreno za one koji traže odgovore, ali ne znaju koga da pitaju. Ako čovek u tim noćima izađe sam, stane pod nebo i ćuti, zvezde mogu da mu pokažu ono što dolazi.

Nebo kao oglasna tabla sudbine

U narodnom verovanju, Đurđevdan nije samo granica između proleća i leta – to je trenutak kada se nebo otvara, ne da padne kiša, već da prođe glas.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Stari su govorili da ono što se tada ne izgovori – nebo će reći.
Zato su ljudi u danima posle praznika, noću, izlazili sami.
Nisu se okupljali, nisu nosili svetlo. Samo su stajali – i gledali.

Kako izgleda noć koja „govori“

Rekli bi: „Noć koja treperi ne traži reč – ona daje znak.“
Ako zvezde stoje mirno, ako se senka čoveka oštro ocrta na zemlji, ako se u daljini čuje voda ili pas laje bez razloga – nešto će se dogoditi.

To ne mora biti loše.
Može biti znak da će neko doći, da će se dete roditi, da će kuća primiti vest.

U tim noćima ljudi nisu tražili „šta“, nego su samo čekali da osete da im je nešto rečeno.

Ko je izlazio pod zvezde

Najčešće – žene.
One koje su čekale pismo, koje su izgubile nekog, koje nisu mogle da zaspu jer ih je srce „vuklo da izađu.“
U selima se znalo: ako žena sama izađe u dvorište posle Đurđevdana i dugo stoji – ili čeka vest, ili je već zna.

Šta se radilo kad znak stigne

Ako bi se osećaj pojavio – šapat u snu, miris iz prošlosti, misao koju ne znaš odakle pamtiš –
u kući bi se palila sveća.
Niko ne bi pitao zašto.
Samo bi se ostavljala do zore da izgori – „da pamti dok ja zaboravljam“, kako su govorile starice.

Danas – zvezde gledamo drugačije

Danas ne tražimo znake iznad glave.
Tražimo ih u porukama, kalendarima i savetima.
Ali još uvek, kad nebo u maju bude jasno, kada vetar stane,
i kad ti se čini da ne znaš da li si sam ili si pozvan –
to je možda ona noć.
Ona noć koja ne odgovara – ali te pusti da znaš.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
narodna verovanja đurđevdanski običaji noć posle Đurđevdana

Komentari(0)

Loading