"MACA TI JE POJELA JEZIK", "SMEJE SE KAO LUD NA BRAŠNO" Ove srpske izreke koristmo često, a zapravo imaju tužna značenja
Neke od ovih izreka sakupio je i zapisao Vuk Karadžić, nekima se poreklo ne zna, a neke su i novijeg datuma. Sve se u savremenom govoru koriste jako često, maltene svakodnevno, a ljudi uglavnom ne znaju njihovo poreklo ni koliko su pojedine tužne i strašne.
Srpski narod se mnogo puta u svojoj istoriji suočavao sa strašnim stradanjima i pošastima. Zato možda i ne čude ovakve izreke koje, nekome sa strane, mogu delovati morbidno i „nenormalno“.
Neke od ovih izreka sakupio je i zapisao Vuk Karadžić, nekima se poreklo ne zna, a neke su i novijeg datuma. Sve se u savremenom govoru koriste jako često, maltene svakodnevno, a ljudi uglavnom ne znaju njihovo poreklo ni koliko su pojedine tužne i strašne.
Možda vas zanima:
NARODNE IZREKE KOJE JE SAKUPIO VUK KARADŽIĆ Zanimljive priče koje stoje iza nekih od najpoznatijih narodnih umotvorina
Svoja životna iskustva i nedaća koja su ih zadesila Srbi su obeležili izrekema inspirisanim tim događajima.
NAJTUŽNIJE ZNAČENJE SRPSKIH IZREKA Koriste se svakodnevno, svima su smešne a u stvari iza njih se krije potresna priča!
Kroz istoriju srpski narod pratila su mnoga stradanja, mnoge nepravde i nedaća. Ali ipak, i pored svih tih pošasti, nas narod je umeo da se našali na svoj račun.
Možda vas zanima:
NARODNE IZREKE KOJE JE SAKUPIO VUK KARADŽIĆ Zanimljive priče koje stoje iza nekih od najpoznatijih narodnih umotvorina
Svoja životna iskustva i nedaća koja su ih zadesila Srbi su obeležili izrekema inspirisanim tim događajima.
NAJTUŽNIJE ZNAČENJE SRPSKIH IZREKA Koriste se svakodnevno, svima su smešne a u stvari iza njih se krije potresna priča!
Kroz istoriju srpski narod pratila su mnoga stradanja, mnoge nepravde i nedaća. Ali ipak, i pored svih tih pošasti, nas narod je umeo da se našali na svoj račun.
Možda vas zanima:
NARODNE IZREKE KOJE JE SAKUPIO VUK KARADŽIĆ Zanimljive priče koje stoje iza nekih od najpoznatijih narodnih umotvorina
Svoja životna iskustva i nedaća koja su ih zadesila Srbi su obeležili izrekema inspirisanim tim događajima.
NAJTUŽNIJE ZNAČENJE SRPSKIH IZREKA Koriste se svakodnevno, svima su smešne a u stvari iza njih se krije potresna priča!
Kroz istoriju srpski narod pratila su mnoga stradanja, mnoge nepravde i nedaća. Ali ipak, i pored svih tih pošasti, nas narod je umeo da se našali na svoj račun.
Predstavljamo vam neke od tih izreka:
Nosi kao čuma decu
„Čuma” je narodni naziv za kugu. Reč je o strašnoj zaraznoj bolesti koja je u prošlosti odnela stotine hiljada ljudi širom Evrope, a i u Srbiji. Najviše su stradali najosetljiviji – deca.
Niko nije prorok u svom selu
Po predanju, ovo je rečenica Isusa Hrista koju je uputio meštanima svog rodnog mesta koji ga nisu prihvatali kao Božijeg glasnika.
Maca ti je pojela jezik
U engleskoj mornarici, za manje prekršaje, poput nepoštovanja nadređenih, spavanja na straži ili pijanstva, izgrednici su bili kažnjavani šibanjem bičem sa devet šiba koji se zvao “Mačka sa devet repova”. Bol je bio toliko jak da je veliki broj žrtava nakon izvršenja kazne neko vreme bio potpuno nem.
Smeje se k’o lud na brašno
Postoji teorija koja smatra da izraz ima makedonske korene. Tamo je postojao običaj da se duševni bolesnici (koji su se često i histerično smejali) leče uz molitve nad brašnom od kojih su zatim pravljeni hlepčići koje bi ovi jeli.
Budi dobra da ne budeš modra
Izreku je zapisao Vuk Karadžić u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine uz objašnjenje da tako muž preti svojoj ženi, a danas nam govori o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji, prenosi vojvodinauzivo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Komentari(0)