Slava je jedan od najvažnijih običaja u srpskoj tradiciji, sa dubokim društvenim i kulturnim značajem. Kako se slave slave u različitim delovima Srbije i koje su specifičnosti regionalnih običaja?
Slava, ili krsna slava, je jedinstven običaj u srpskoj tradiciji koji proslavlja porodičnog sveca zaštitnika. Ovaj praznik nije samo verski, već i društveni događaj koji okuplja porodicu, prijatelje i komšije u slavljenju i sećanju na pretke. Svaka porodica ima svog sveca zaštitnika, a običaji vezani za slavljenje slava variraju širom Srbije, nudeći bogat mozaik kulturnih i regionalnih specifičnosti.
U Vojvodini, slava se obeležava uz bogatu trpezu na kojoj dominiraju specijaliteti poput sarme, pečenja i domaćih kolača. "Slava je vreme kada se cela porodica okuplja, često po prvi put posle mnogo vremena. To je prilika za obnovu porodičnih veza i sećanje na pretke," kaže Jovana Pavlović iz Novog Sada.
U centralnoj Srbiji, posebno u Šumadiji, slava se često obeležava u prisustvu sveštenika koji blagosilja slavski kolač i žito, simbolizujući obnovu i zahvalnost. "Naša slava je Sveti Nikola, i svake godine cela porodica se okuplja u našem domu. To je prilika da se prisetimo starih običaja i prenosimo ih na mlađe generacije," objašnjava Dragan Milovanović iz Kragujevca.
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Na jugu Srbije, u predelima oko Leskovca i Vranja, slavski običaji uključuju specifične molitve i pesme koje se pevaju u čast sveca zaštitnika. "Svaka slava ima svoje specifičnosti, ali svima je zajedničko jedno – to je vreme kada se porodica okuplja i kada se svi članovi osećaju povezani sa svojim korenima," kaže Milica Petrović iz Vranja.
Bez obzira na regionalne razlike, slava ostaje jedan od najvažnijih stubova srpske kulture i društva. Ovaj praznik ne samo da čuva verske tradicije, već i jača porodične veze, nudeći priliku za zajedničko slavlje i sećanje na pretke.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)