Tajne vojvode Karađorđa: Neispričane priče o vođi Prvog srpskog ustanka i njegovim tajnim planovima
Vojvoda Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, bio je poznat po svojoj hrabrosti i odlučnosti. Ali koje su tajne planove skrivali on i njegovi saborci?
Karađorđevi tajni sastanci
Vojvoda Karađorđe Petrović nije bio samo hrabar ratnik već i strateg sa skrivenim planovima. Tokom Prvog srpskog ustanka, često je održavao tajne sastanke sa svojim najbližim saradnicima u zabačenim mestima kako bi izbegao turske špijune. Ti sastanci su bili ključni za planiranje bitaka i organizaciju ustanka. Karađorđe je znao da je informacija ključ uspeha, pa su se njegovi poverljivi ljudi redovno sastajali u šumama i na skrovitim mestima kako bi raspravljali o strategiji i budućim akcijama.
Tajna veza sa Rusijom
Malo je poznato da je Karađorđe imao tajne kontakte sa ruskim diplomatama i vojnim savetnicima. Verovao je da bi Rusija mogla da pomogne Srbiji u borbi protiv Osmanskog carstva. Tajni sporazumi i pregovori sa Rusijom često su se odvijali daleko od očiju javnosti. U Rusiji je Karađorđe video moćnog saveznika koji bi mogao pružiti vojnu i finansijsku podršku srpskim ustanicima. Iako su mnogi od ovih pregovora ostali neformalni, uticali su na dugoročne političke odnose između Srbije i Rusije.
Blaga skrivena u Srbiji
Postoje legende o blagima koje je Karađorđe sakrio tokom ustanka. Kaže se da su vredni predmeti i zlato zakopani na tajnim lokacijama širom Srbije kako bi bili zaštićeni od Turaka. Mnoge od ovih priča ostaju neproverene, ali i dalje intrigiraju istraživače i ljubitelje istorije. Najpoznatija priča govori o kovčezima sa zlatom zakopanim u blizini Karađorđevog rodnog sela Viševca, koji su navodno bili namenjeni finansiranju budućih borbi za slobodu.
Možda vas zanima:
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
Možda vas zanima:
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)