U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
U mnogim selima širom Srbije, i danas se kaže:
Nije to samo narodno zapažanje. U srpskoj predhrišćanskoj religiji, prema tumačenju Veselina Čajkanovića, određena stabla nisu bila obična prirodna bića – već svetinje. Hrast, jasen i lipa nisu se sekli, nisu se potpaljivali u ognju, niti se oko njih psovalo. Smatralo se da su to “drveće koje veže nebo i zemlju“, stubovi koji nose ono što ljudi ne vide.
Hrast – drvo bogova
Hrast je najčešće pominjan u predanjima kao drvo u koje grom ne udara, jer je grom njegov brat.
Možda vas zanima:
Slavka Nešić iz Zaječara je preživela udar groma: Dete palo sa kreveta, dever se valjutao po podu, a kad sam digla glavu...
Najbolje je, kaže, zatvoriti prozore i vrata i skloniti se u ugao sobe
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Možda vas zanima:
Slavka Nešić iz Zaječara je preživela udar groma: Dete palo sa kreveta, dever se valjutao po podu, a kad sam digla glavu...
Najbolje je, kaže, zatvoriti prozore i vrata i skloniti se u ugao sobe
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Možda vas zanima:
Slavka Nešić iz Zaječara je preživela udar groma: Dete palo sa kreveta, dever se valjutao po podu, a kad sam digla glavu...
Najbolje je, kaže, zatvoriti prozore i vrata i skloniti se u ugao sobe
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Možda vas zanima:
Slavka Nešić iz Zaječara je preživela udar groma: Dete palo sa kreveta, dever se valjutao po podu, a kad sam digla glavu...
Najbolje je, kaže, zatvoriti prozore i vrata i skloniti se u ugao sobe
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Možda vas zanima:
Slavka Nešić iz Zaječara je preživela udar groma: Dete palo sa kreveta, dever se valjutao po podu, a kad sam digla glavu...
Najbolje je, kaže, zatvoriti prozore i vrata i skloniti se u ugao sobe
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Verovalo se da onaj ko saseče hrast – poziva bolest u kuću.
Ako se mora oboriti, to se radi uz tišinu, molitvu i – nikada sam.
Jasen i lipa – tiha svetilišta
Jasen je u mnogim slovenskim mitovima povezan sa osovinom sveta – drvo koje raste „gore i dole“, vežući podzemlje i nebo.
Kod Srba, nije bio tako često slavljen kao hrast, ali se nije dirao ako raste sam u polju.
Takav jasen se poštovao, a deca su učena da ga ne diraju „dok ne poraste pored njega senka.“
Lipa je bila žensko drvo svetlosti i mekoće.
Verovalo se da ako sediš pod lipom, ne možeš slagati, a ako žena posadi lipu pred kuću – kuća će imati blag glas.
Zašto grom „zaobilazi“ ova stabla
Verovalo se da grom zna gde ne sme, jer božanska sila ne udara u ono što je već „pod pečatom“ višeg reda.
Drveće koje raste samo, visoko i pravilno, posebno ako je uz izvor, smatra se „božanskim stubom“.
U takva stabla se ne udara, već se staje pod njih kad se traži odgovor.
Ako grom ipak pogodi hrast – govorilo se da je neko u selu slagao kraj njega.
Danas – senka koja još traje
I danas, kad neko naiđe na stari hrast u šumi, instinktivno zastane.
Možda se više ne zna zbog čega, ali osećaj ostaje.
Jer naši stari su znali:
neka drveća nisu tu da rastu – već da drže svet tamo gde treba da stoji.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Komentari(0)