Zvali su je srpskom Sarom Bernar...
Olga Ilić, koja je rođena u Solunu, kao vanbračna ćerka Francuza Gastona Santa i majke Marije Gašparović, preselila se u Niš, nakon što joj je otac preminuo.
Glumačku karijeru započela je i završila u Nišu. Zvali su je srpskom Sarom Bernar, a zapamćena je i kao prva poznata Srpkinja koja se fotografisala obnažena, piše Vikipedija.
Za vreme Drugog balkanskog rata, bugarske vlasti interniraju Olgu, da bi je potom angažovale za priredbe u korist srpske sirotinje.
O tome je ona u svojoj autobiografiji zapisala:
- Nije bilo više pozorišta, nije više bilo aplauza i cveća. Zastor je zauvek pao i skrio skopljansku pozornicu. Moji drugovi prelazili su snežne goleti Albanije ili umirali iza bodljikavih žica dalekih logora. Nestalo je pesme, sedeljki i zanosa, svega što je do tada bio moj život, a na ulicama krvavi užas rata koji je moju dušu, naviknutu na iluzije, dovodio do očajanja. Bugarske vlasti me iz Skoplja interniraju u Leskovac, zatim u Niš i Knjaževac... Svake nedelje pevala sam u crkvi i znam da su ta moja nastupanja pod okupacijom izazivala divljenje i odobravanje naših građana, jer su im ulivala veru i nadu u oslobođenje...
Posle oslobođenja, srpske vlasti su ova Olgina nastupanja protumačile kao služenje okupatoru. Uhapšena je i optužena za veleizdaju. Ipak, uz pomoć bivšeg muža i prijatelja izašla je iz zatvora i dobila priliku da ponovo zaigra na daskama koje život znače.
Olga Ilić umrla je u staračkom domu u Beogradu, siromašna, s malo ljudi oko sebe koji je nisu zaboravili.
Danas jedna ulica u Nišu, u opštini Pantelej, nosi ime Olge Ilić.
Šifrovani vez u manastiru Ljubostinja: Tajna poruka skrivena u liturgijskom pojasu iz 18. veka
U riznici ženskog manastira Ljubostinja čuva se pojas izvezen ćirilicom, za koji se veruje da krije poruku o skrivanju svetih relikvija tokom turskih progona.
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Zid sa očima u manastiru Kalenić: Freska arhangela koja “gleda” iz svakog ugla
U tišini jednog od najlepših manastira Šumadije, nalazi se freska koja vekovima zbunjuje i oduševljava vernike i posetioce – lik arhangela čiji pogled “prati” svakog ko mu priđe.
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Komentari(0)