Uskrs, praznik koji simbolizuje obnovu života i nade, duboko je ukorenjen u srpskoj kulturi, noseći sa sobom niz tradicionalnih običaja koji se prenose s kolena na koleno. Dok se pripremamo za ovogodišnju proslavu, osvrćemo se na jedinstvene rituale koji ovaj praznik čine izuzetno posebnim u srcima Srba.
Jedan od najprepoznatljivijih simbola Uskrsa su farbana jaja, koja predstavljaju izvor života i Isusovo vaskrsenje. Farbanje počinje na Veliki četvrtak, a prvo jaje se farba u crveno kao simbol Isusove krvi. To jaje, poznato kao "čuvarkuća", čuva se u kući do sledećeg Uskrsa kao znak zaštite i blagostanja.
Tradicionalno, ujutru na Uskrs, domaćinstva započinju dan crkvenom službom, nakon čega sledi razbijanje uskršnjih jaja, što je simboličan čin koji predstavlja Isusovo vaskrsenje iz groba. Ovaj običaj, poznat kao "tucanje jajima", je takmičarski i pun radosti, gde svaki član porodice bira svoje jaje i nadmeće se čija će jaja ostati cela.
Pored ovih rituala, Uskrs je takođe vreme za okupljanje porodice i prijatelja. Sto se obilato priprema sa raznovrsnim jelima, među kojima je centralno mesto zauzima uskršnji kolač, simbol zajedništva i ljubavi. Neizostavni su i specijaliteti poput pečenice, jagnjetine i raznih prolećnih salata, koji dodatno doprinose svečanosti.
Možda vas zanima:
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Možda vas zanima:
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Možda vas zanima:
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
U duhu uskršnjih običaja, Srbi često obilaze groblja, odajući počast precima i sećajući se onih koji više nisu s njima. Ovaj običaj, zvan "sećanje", je trenutak za izražavanje poštovanja i povezanosti sa korenima i tradicijom.
Kroz ove običaje, Uskrs u Srbiji nije samo proslava verskog praznika, već i prilika za jačanje porodičnih veza, obnavljanje zajedništva i izražavanje radosti života. Svake godine, ovim tradicionalnim ritualima, Srbi ne samo da obeležavaju Uskrs, već i čuvaju i neguju svoju kulturnu baštinu, prenoseći je novim generacijama.
Kad je Meša Selimović ostavio ženu i dete zbog ćerke čuvenog Srbina svi ga odbacili kao krpu: Ovako je zaista skončao, ona je satima grlila njegovo ukočeno telo
"Bosna je teška, teretna zemlja u kojoj nije lako živjeti ako si centimetar viši od ostalih. A meni je sudbina dodelila taj centimetar i osudila na vječno ispaštanje" čuvene su reči Meše Selimovića koje umnogome oslikavaju, zapravo, ceo njegov život.
Kad je umrla Milunka Savić iz opštine su rekli "Gde baš u petak": Najodlikovanija žena na svetu, bila je Srpkinja a sahranjena je na sraman način
Život Milunke Savić bio je od početka do kraja borba za pravdu. Ona se borila, ali ništa nije tražila zauzvrat. Poruka koju šalje njena životna priča je "pravda je spora - ali dostižna"
Biljka koja „čuva san“: Tajno značenje zdravca u zaštiti od loših snova
Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
Šuma koja peva pred nevreme: Drevno verovanje da drveće šapatom upozorava na promenu sudbine
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
Sudbinska nit: Verovanje da duša ima svoju nit koja se ne vidi, ali se ponekad prekida
U srpskom narodnom predanju, svaki čovek, životinja pa čak i biljka imaju nevidljivu nit koja ih veže za život. Kada ta nit pukne – duša ostaje bez sidra. Kažu da se to ponekad oseti – u snu, u vetru, u trenutku bez razloga.
Komentari(0)