NAJČEŠĆE PRAVOPISNE NEDOUMICE U SRPSKOM JEZIKU: Ni jedan ili nijedan, u stvari ili ustvari, unapred ili u napred?
Ako se dvoumite oko pisannja ovih reči, ovako je pravilno
Veliki broj ljudi nije siguran u to koje reči se pišu zajedno, a koje odvojeno.
Zato smo odlučili da malo "pročešljamo" pravopis srpskog jezika i razrešimo neke nedoumice.
U stvari ili ustvari
Piše se u stvari.
Mnogi predlozi kada su pored imenica pišu se odvojeno. Tako da je jedino pravilno odvojeno, u stvari. Takođe ćemo odvojeno pisati: u suštini, bez obzira, bez veze, na primer...
U napred ili unapred
Prilog unapred piše se spojeno.
Unapred je naučio lekciju.
Odvojeno će se pisati samo u doslovnom značenju.
Kao u primeru: U napred navedenom tekstu.
Ni jedna ili nijedna
Možemo da pišemo i jedno i drugo.
Spojeno se pišu zamenice složene sa ni: niko, nikog(a), nikom(e), ništa, ničeg(a), ničemu, nijedan, nijedna, nijedno, nijedni, nijedne, nikoji, ničiji, nikakav, nikakvog, nikakvom.
Nije mi se dopala nijedna pesma.
Dakle, kada je u značenju niko/ništa pisaćemo spojeno,
Odvojeno se piše u izrazima kada želimo da pojačamo značenje: ni jedna jedina i ni jedna ni druga.
(Novosti)
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Komentari(0)