PROČITAJTE Mesto gde poginuo dečak BOŠKO BUHA, najmlađi heroj, BOMBAŠ po kome je i film snimljen!
Prijepolje – Jedno od najlepših sela u Srbiji smešteno na samoj srpsko-crnogorskoj granici ima ogroman, ali nažalost nedovoljno iskorišćen turistički potencijal. Vreme kad je Jabuka bila među top destinacijama lokalnog turizma koji se ubrzano počeo razvijati, u Prijepolju pamte tek oni u poznim godinama života. Ipak, to mesto je prava istorijska riznica jer je upravo na Jabuci poginuo najmlađi narodni heroj oslobodilačkog rata u tadašnjoj Jugoslaviji, Boško Buha.
- Negde krajem šezdesetih godina prošlog veka pokrenuta je inicijativa da se na Jabuci uz spomenik heroju bombašu, što je „drugo ime“ za Boška Buhu, postave spomen biste pionira heroja iz svih republika i autonomnih pokrajina SFRJ. Po ideji Jadranke Berić, učenice iz Gornjeg Milanovca, spomenik je uradila vajarka Mira Letica uz instrukcije umetnika Rista Stijovića. Boško Buha je dobio mesto na Vidikovcu a u Memorijalnom centru odnosno tadašnjem Spomen odmaralištu mesto su dobili, po principu spomen-bista iz svake republike – teritorijalne celine tadašnje države, plus autonomnih pokrajina iz sastava Srbije: Savo Jovanović Sirogojno, Vera Miščević, Dragan Kovačević, Lepa Radić, Milan Mravlje, Ganimete Terbeši, Zlate Malakovski i Mate Blažina, kažu za RINU u TO Prijepolje.
Ispred zgrade Spomen doma „Boško Buha“ septembra 1983. godine postavljena je spomen bista Slave Kovića, a pored spomenika na vidikovcu, bistu je, naredne godine, dobio i Boško Buha.Ideja da se na Jabuci obeleži mesto pogibije legendarnog pionira-bombaša Druge proleterske udarne brigade i narodnog heroja Boška Buhe, potekla je još 1959. godine od pionira Prijepolja i Pljevalja. Inicijativu je prihvatio Pionirski savez Jugoslavije pa je pokrenuta akcija u kojoj su pioniri iz cele zemlje počeli prikupljati sredstva za izgradnju Pionirskog spomen – doma upravo na Jabuci. Izgradnju Doma na Jabuci, pored pionirskih organizacija, pomogle su mnoge radne organizacije i pojedinci, a najveću pomoć u izgradnju prižio je Tekstilni kombinat „Ljubiša Miodragović“ iz Prijepolja.
- Spomen- dom „Boško Buha sa 840 kvadratnih metara prostora, dovršen je 1964. godine i vrlo brzo postao je sastajalište pionira iz svih delova Jugoslavije. I ne samo pionira. Tih godina Dom na Jabuci je beležio izuzetne rezultate u broju poseta, noćenja i bruto-prometu. Prema pouzdanim podacima, od otvaranja do kraja devedesetih godina, na Jabuci je registrovano preko 400.000 posetilaca. Zbog učestalih finansijskih problema, on je vrlo brzo predat na korišćenje Turističko-ugostiteljskom preduzeću „Putnik“ iz Beograda. Za potrebe smeštaja brigadira koji su radili na dovršetku pruge Beograd – Bar, 1971. godine sagrađeno je Omladinsko naselje, dodaju u TO Prijepolje.
Možda vas zanima:
Od izbegličkog centra i ruševine do prave turističke atrakcije: Na planini Jabuka kod Prijepolja niče vizitoski centar, dragulj jugozapada Srbije ponovo će zasijati
Nekadašnji objekat Ministarstva unutrašnjih poslova na planini Jabuka, koji je devedesetih godina služio i kao prihvatni centar za izbeglice, uskoro će dobiti potpuno novu namenu. Opština Prijepolje planira da ga pretvori u savremeni vizitorski centar, čime će se značajno unaprediti turistička ponuda ovog dela Srbije.
Ovo je kvalitet - izgrađena pre nekoliko vekova a još uvek radi i pokazuje tačno vreme: Sahat kula je simbol Prijepolja, sada sledi njena sanacija
Projekat sanacije i konzervatorsko - restauratorskih radova na Sahat - kuli u Prijepolju dobio je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, čime je faza planiranja i izrade nacrta uspešno okončana.
Možda vas zanima:
Od izbegličkog centra i ruševine do prave turističke atrakcije: Na planini Jabuka kod Prijepolja niče vizitoski centar, dragulj jugozapada Srbije ponovo će zasijati
Nekadašnji objekat Ministarstva unutrašnjih poslova na planini Jabuka, koji je devedesetih godina služio i kao prihvatni centar za izbeglice, uskoro će dobiti potpuno novu namenu. Opština Prijepolje planira da ga pretvori u savremeni vizitorski centar, čime će se značajno unaprediti turistička ponuda ovog dela Srbije.
Ovo je kvalitet - izgrađena pre nekoliko vekova a još uvek radi i pokazuje tačno vreme: Sahat kula je simbol Prijepolja, sada sledi njena sanacija
Projekat sanacije i konzervatorsko - restauratorskih radova na Sahat - kuli u Prijepolju dobio je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, čime je faza planiranja i izrade nacrta uspešno okončana.
Možda vas zanima:
Od izbegličkog centra i ruševine do prave turističke atrakcije: Na planini Jabuka kod Prijepolja niče vizitoski centar, dragulj jugozapada Srbije ponovo će zasijati
Nekadašnji objekat Ministarstva unutrašnjih poslova na planini Jabuka, koji je devedesetih godina služio i kao prihvatni centar za izbeglice, uskoro će dobiti potpuno novu namenu. Opština Prijepolje planira da ga pretvori u savremeni vizitorski centar, čime će se značajno unaprediti turistička ponuda ovog dela Srbije.
Ovo je kvalitet - izgrađena pre nekoliko vekova a još uvek radi i pokazuje tačno vreme: Sahat kula je simbol Prijepolja, sada sledi njena sanacija
Projekat sanacije i konzervatorsko - restauratorskih radova na Sahat - kuli u Prijepolju dobio je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, čime je faza planiranja i izrade nacrta uspešno okončana.
Odlukom Skupštine opštine Prijepolje od 30. maja 1986. godine Memorijalni kompoleks „Boško Buha“ je proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog nacionalnog značaja i on se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Poslednjih godina, zahvaljujući lokalnim incijativama i realizaciji nekoliko projekata u Mesnoj zajednici Jabuka, naglašeno se ističe potreba da se sačuva Memorijalni kompleks „Boško Buha“. Aktivnosti i razgovori se obnavljaju a proletos je iskrene poklonike Jabuke obradovala vest iz Vlade Srbije. Pomoćnica ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić izjavila je da je stav tog ministarstva da nema prodaje Memorijalnog kompleksa „Boško Buha“ na Jabuci kod Prijepolja.
Tom prilikom je rečeno da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, kao nadležna ustanova zaštite, izvršila uvid u stanje Memorijalnog kompleksa na Jabuci, kao i da radi na utvrđivanju mera zaštite, prikupljanju celokupne neophodne tehničke i istoriografske dokumentacije u cilju pripreme detaljnog Programa zaštite, revitalizacije i uređenja kompleksa.
Izvor: RINA
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)