Pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 25. januara, slave Svetu Tatjanu
Sveta Tatjana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Po smrti cara Heliogabala carovaše u Rimu car Aleksandar Sever, čija majka Mameja beše hrišćanka. Sam car beše tolerantan u veri, zbog čega držaše u svom dvoru kip Isusov i Apolonov, i Avramov i Orfejev. Ali doglavnici njegovi gonjahu hrišćane i bez naredbe careve. Jednog dana, pravnik Ulpijan je uhvatio Tijanu i pokušao da je natera da prinese žrtvu Apolonu. Prema legendi, ona se pomolila i iznenada je zemljotres uništio idola i deo hrama. Kada izvedoše Tatjanu na mučenje, ona se moljaše Bogu za svoje mučitelje. I gle, oni videše četiri anđela oko mučenice.
Videvši to, osam njih poverovaše u Hrista, zbog čega biše i oni mučeni i ubijeni. Svetu Tatjanu produžiše mučiti: šibahu je, odsecahu joj meso, strugahu je železom, i tako svu iznakarađenu i iskrvavljenu bacahu je uveče u tamnicu da bi je sutradan opet udarali na nove muke. No Bog pošiljaše anđele Svoje u tamnicu, te je hrabrahu i rane joj isceljivahu, tako da se Tatjana svako jutro javljaše pred mučiteljima potpuno zdrava. Baciše je pred gladnog lava, no lav se umiljavaše oko nje i ne naškodi joj ništa. Ostrigoše joj kosu misleći, da joj je u kosi skrivena neka vradžbina. Na kraju, izvedoše je, zajedno sa njenim ocem, i posekoše oboje mačem. Ubijena je oko 225. godine.
Možda vas zanima:
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Danas slavimo sveca koji je isceljivao bolesne i progonio duhove: Veruje se da će VAM POMOĆI samo AKO...
Božestven učitelj, neoslabni podvižnik, divan čudotvorac, Ilarion je bio uvažavan ne samo od hrišćana nego i od neznabožaca
Molitva
Ovčica Tvoja Isuse, Tatijana, zove silnim glasom: "Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe." NJenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.
Zaveži dušu u maramicu: Zaboravljeni ritual iz Pomoravlja pred rastanak sa voljenima
Kad sin krene u vojsku, muž na rad u tuđinu, ili brat u svet – žene iz Pomoravlja su vezivale maramicu sa hlebom, zemljom i zdravcem. Verovalo se da tako „duša ostaje kod kuće“ dok se telo ne vrati.
Ko je bila Vidosava Kovačević: Prva Srpkinja koja je pisala o telu, smrti i ženskom iskustvu – pre Prvog svetskog rata
Dok su druge pisale o ružama i poeziji, ona je pisala o umiranju, bolu, usamljenosti i telu koje stari. Njeni rukopisi bili su šapat koji niko nije bio spreman da čuje.
Peškir za štalu: Zašto su žene u Podrinju tkale poseban peškir koji se nikada nije unosio u kuću
U selima uz Drinu postojao je neobičan običaj – tkanje i kačenje posebnog peškira na vrata štale. Nije služio za brisanje, već za zaštitu. Nije se unosio u kuću, niti prao. Imao je svoju šaru, svrhu i dušu.
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Komentari(0)