Zašto se nož zakopavao ispod kolevke u Homolju: Običaj da se preseče „nevidljiva senka“ koja prati bebu
U homoljskim selima, kada bi dete plakalo bez prestanka, a lek ni molitva nisu pomagali, starije žene bi tiho zakopavale nož ispod kolevke – verujući da će preseći senku koja je ušla s porođajem ili iz sna.
U narodnom predanju Homolja, dete koje plače danima, ne gleda u oči i ne smeje se dugo nakon rođenja – nije samo bolešljivo. Verovalo se da ga je obavila „senka“ – nevidljiva, ali teška prisutnost, koja nije ušla zlom namerom, ali ostaje dok je neko ne odagna. U takvim slučajevima, žene nisu zvale lekara. One su, po starom običaju, zakopavale nož ispod kolevke, najčešće uveče, ćutke i sa molitvom u srcu. Nož, kao metal i oštrica, presseca nevidljivo, ono što rečima ne može.
Šta je „senka deteta“?
U narodnom verovanju, posebno u planinskim selima Homolja i Istočne Srbije, senka nije isto što i urok. Ona je:
- energija tuge, straha, prekida,
- nečije neizrečene misli koje su ušle u porođaj,
- duhovni „ostatak“ nečeg što nije smelo biti prisutno uz kolevku.
Senka se može nakačiti:
- ako je neko zavidan, ali ne zlonameran,
- ako je majka rađala u strahu ili tuzi,
- ili ako je neko umro dok se dete rađalo – i duše su se „ukrstile“.
Kako izgleda običaj zakopavanja noža
Žena (najčešće baba ili starija komšinica) uzima mali nož – uvek stari, „što je sekao mnogo“.
Nož se uvije u belo platno i zakopa direktno ispod kolevke, u zemlju, ako je kuća na zemlji – ili u ćošak sobe, ispod daske.
Prilikom zakopavanja se ne govori, osim tiho: „Sečem tiho, ne krv, nego sen.“
Nož ostaje zakopan tri dana, a dete se posmatra – da li počinje da se smeje, da li gleda u oči, da li se umiri u snu.
Zašto baš nož?
U srpskoj mitologiji i narodnim običajima, metal ima zaštitnu moć, a oštrica ima moć presecanja nevidljivog. Nož se:
- koristi za prekid veza sa zlom,
- stavlja se pod jastuk kad dete sanja teško,
- koristi i kod porođaja, kada se „seče bol“.
U ovom običaju, nož nije usmeren prema detetu, već prema zemlji, da „prođe između sveta i deteta“, i preseca ono što je nepoželjno.
Zabrane i opomene
Ne dira se nož dok ne prođe tri dana.
Ako se zemlja sama otvori i nož ispadne – ne vraća se. Zna se da senka ne želi da ode.
Ako dete prestane da plače – nož se odlaže u špajz, ili zakopa blizu praga.
Ako ni posle ovoga ne bude promene, žene govore:
“Nije senka – nešto je veće. To više nije za nas.”
– što znači da je vreme da se ide po crkveni blagoslov ili pomoć starijeg.
Gde se običaj još primenjuje?
U selima oko Žagubice, Laznice, Blizne i Medveđice, starije žene još uvek čuvaju ovu praksu – ponekad u tajnosti, jer se mlađi podsmevaju. Ali, kad dete ne prestaje da plače, noću ne gleda, a svi lekovi kažu da je „zdravo“, one tiho zakopaju nož – i čekaju.
Oštrica tišine
U svetu u kom sve objašnjavamo naukom, zaboravili smo da ponekad duša deteta ne traži lek – već zaštitu.
Nož ispod kolevke nije agresija. To je tiha borba – za osmeh, za pogled, za mir u snu.
Jer ako se dete nasmeje tek nakon što je zemlja primila oštricu, možda je sve što je tražilo – da ga neko odbrani od nečega što ni samo ne ume da objasni.
Čaj koji se ne pije: Zašto su žene u Negotinu kuvale „čaj za kuću“ i polivale ga po pragovima
U selima istočne Srbije, žene su jednom nedeljno kuvale čaj od bosiljka, nane i koprive – ne za piće, već za kuću. Tim čajem su prskale ćoškove i pragove, verujući da tako čiste dom od uroka, bolesti i teških reči.
Rukavice od kozje kože iz sela pod Stolicom: Jedini zanat koji su pratile molitve pre svakog šivenja
U selima oko Krupnja, žene su ručno šile rukavice od kozje kože – ali ne za prodaju. Pravljene su za dečake koji prvi put zimuju na planini, uz tihe molitve da im ruke ostanu jake, čiste i vredne.
“Prag udovice”: Zaboravljen običaj da žena prvi put pređe kućni prag bosa nakon smrti muža
U selima zapadne Srbije, nakon sahrane muža, žena je prvi put izlazila iz kuće bosa, ćutke i bez pogleda unazad. Verovalo se da tako skida sa sebe žalost i čisti prag od tuge koja ne pripada njenoj duši.
Zašto se u Pčinji voda ostavlja pored vrata kad neko ima noćne more: Tihi ritual protiv „senke sna“
U zabačenim selima Pčinje, kad neko iz kuće sanja teško, žene i danas u tišini ostavljaju čašu vode sa solju kraj vrata. Voda ne služi za piće, već da „pokupi senku“ – nevidljivu silu koja ulazi kroz san.
Drvo koje “pamti dušu”: Zašto se u srpskom predanju drvo nije seklo bez molitve i šta se dešava kad padne samo od sebe
U narodnim verovanjima Srba, svako drvo ima duh – a neka stabla imaju i dušu. Seći ih bez reči značilo je uvrediti prirodu, a ako sama padnu – verovalo se da nose poruku iz sveta predaka.
Komentari(0)