Zašto se nož zakopavao ispod kolevke u Homolju: Običaj da se preseče „nevidljiva senka“ koja prati bebu
U homoljskim selima, kada bi dete plakalo bez prestanka, a lek ni molitva nisu pomagali, starije žene bi tiho zakopavale nož ispod kolevke – verujući da će preseći senku koja je ušla s porođajem ili iz sna.
U narodnom predanju Homolja, dete koje plače danima, ne gleda u oči i ne smeje se dugo nakon rođenja – nije samo bolešljivo. Verovalo se da ga je obavila „senka“ – nevidljiva, ali teška prisutnost, koja nije ušla zlom namerom, ali ostaje dok je neko ne odagna. U takvim slučajevima, žene nisu zvale lekara. One su, po starom običaju, zakopavale nož ispod kolevke, najčešće uveče, ćutke i sa molitvom u srcu. Nož, kao metal i oštrica, presseca nevidljivo, ono što rečima ne može.
Šta je „senka deteta“?
U narodnom verovanju, posebno u planinskim selima Homolja i Istočne Srbije, senka nije isto što i urok. Ona je:
- energija tuge, straha, prekida,
- nečije neizrečene misli koje su ušle u porođaj,
- duhovni „ostatak“ nečeg što nije smelo biti prisutno uz kolevku.
Senka se može nakačiti:
- ako je neko zavidan, ali ne zlonameran,
- ako je majka rađala u strahu ili tuzi,
- ili ako je neko umro dok se dete rađalo – i duše su se „ukrstile“.
Kako izgleda običaj zakopavanja noža
Žena (najčešće baba ili starija komšinica) uzima mali nož – uvek stari, „što je sekao mnogo“.
Nož se uvije u belo platno i zakopa direktno ispod kolevke, u zemlju, ako je kuća na zemlji – ili u ćošak sobe, ispod daske.
Prilikom zakopavanja se ne govori, osim tiho: „Sečem tiho, ne krv, nego sen.“
Nož ostaje zakopan tri dana, a dete se posmatra – da li počinje da se smeje, da li gleda u oči, da li se umiri u snu.
Zašto baš nož?
U srpskoj mitologiji i narodnim običajima, metal ima zaštitnu moć, a oštrica ima moć presecanja nevidljivog. Nož se:
- koristi za prekid veza sa zlom,
- stavlja se pod jastuk kad dete sanja teško,
- koristi i kod porođaja, kada se „seče bol“.
U ovom običaju, nož nije usmeren prema detetu, već prema zemlji, da „prođe između sveta i deteta“, i preseca ono što je nepoželjno.
Zabrane i opomene
Ne dira se nož dok ne prođe tri dana.
Ako se zemlja sama otvori i nož ispadne – ne vraća se. Zna se da senka ne želi da ode.
Ako dete prestane da plače – nož se odlaže u špajz, ili zakopa blizu praga.
Ako ni posle ovoga ne bude promene, žene govore:
“Nije senka – nešto je veće. To više nije za nas.”
– što znači da je vreme da se ide po crkveni blagoslov ili pomoć starijeg.
Gde se običaj još primenjuje?
U selima oko Žagubice, Laznice, Blizne i Medveđice, starije žene još uvek čuvaju ovu praksu – ponekad u tajnosti, jer se mlađi podsmevaju. Ali, kad dete ne prestaje da plače, noću ne gleda, a svi lekovi kažu da je „zdravo“, one tiho zakopaju nož – i čekaju.
Oštrica tišine
U svetu u kom sve objašnjavamo naukom, zaboravili smo da ponekad duša deteta ne traži lek – već zaštitu.
Nož ispod kolevke nije agresija. To je tiha borba – za osmeh, za pogled, za mir u snu.
Jer ako se dete nasmeje tek nakon što je zemlja primila oštricu, možda je sve što je tražilo – da ga neko odbrani od nečega što ni samo ne ume da objasni.
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
"Od loze Samardžića": Evo kako je nastala pesma Nataše Alimpić: "Kako se priča sa kolena na koleno prenosi..."
Zanimljiva priča o nastanku pesme
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Komentari(0)