Zašto se nož zakopavao ispod kolevke u Homolju: Običaj da se preseče „nevidljiva senka“ koja prati bebu
U homoljskim selima, kada bi dete plakalo bez prestanka, a lek ni molitva nisu pomagali, starije žene bi tiho zakopavale nož ispod kolevke – verujući da će preseći senku koja je ušla s porođajem ili iz sna.
U narodnom predanju Homolja, dete koje plače danima, ne gleda u oči i ne smeje se dugo nakon rođenja – nije samo bolešljivo. Verovalo se da ga je obavila „senka“ – nevidljiva, ali teška prisutnost, koja nije ušla zlom namerom, ali ostaje dok je neko ne odagna. U takvim slučajevima, žene nisu zvale lekara. One su, po starom običaju, zakopavale nož ispod kolevke, najčešće uveče, ćutke i sa molitvom u srcu. Nož, kao metal i oštrica, presseca nevidljivo, ono što rečima ne može.
Šta je „senka deteta“?
U narodnom verovanju, posebno u planinskim selima Homolja i Istočne Srbije, senka nije isto što i urok. Ona je:
- energija tuge, straha, prekida,
- nečije neizrečene misli koje su ušle u porođaj,
- duhovni „ostatak“ nečeg što nije smelo biti prisutno uz kolevku.
Senka se može nakačiti:
- ako je neko zavidan, ali ne zlonameran,
- ako je majka rađala u strahu ili tuzi,
- ili ako je neko umro dok se dete rađalo – i duše su se „ukrstile“.
Kako izgleda običaj zakopavanja noža
Žena (najčešće baba ili starija komšinica) uzima mali nož – uvek stari, „što je sekao mnogo“.
Nož se uvije u belo platno i zakopa direktno ispod kolevke, u zemlju, ako je kuća na zemlji – ili u ćošak sobe, ispod daske.
Prilikom zakopavanja se ne govori, osim tiho: „Sečem tiho, ne krv, nego sen.“
Nož ostaje zakopan tri dana, a dete se posmatra – da li počinje da se smeje, da li gleda u oči, da li se umiri u snu.
Zašto baš nož?
U srpskoj mitologiji i narodnim običajima, metal ima zaštitnu moć, a oštrica ima moć presecanja nevidljivog. Nož se:
- koristi za prekid veza sa zlom,
- stavlja se pod jastuk kad dete sanja teško,
- koristi i kod porođaja, kada se „seče bol“.
U ovom običaju, nož nije usmeren prema detetu, već prema zemlji, da „prođe između sveta i deteta“, i preseca ono što je nepoželjno.
Zabrane i opomene
Ne dira se nož dok ne prođe tri dana.
Ako se zemlja sama otvori i nož ispadne – ne vraća se. Zna se da senka ne želi da ode.
Ako dete prestane da plače – nož se odlaže u špajz, ili zakopa blizu praga.
Ako ni posle ovoga ne bude promene, žene govore:
“Nije senka – nešto je veće. To više nije za nas.”
– što znači da je vreme da se ide po crkveni blagoslov ili pomoć starijeg.
Gde se običaj još primenjuje?
U selima oko Žagubice, Laznice, Blizne i Medveđice, starije žene još uvek čuvaju ovu praksu – ponekad u tajnosti, jer se mlađi podsmevaju. Ali, kad dete ne prestaje da plače, noću ne gleda, a svi lekovi kažu da je „zdravo“, one tiho zakopaju nož – i čekaju.
Oštrica tišine
U svetu u kom sve objašnjavamo naukom, zaboravili smo da ponekad duša deteta ne traži lek – već zaštitu.
Nož ispod kolevke nije agresija. To je tiha borba – za osmeh, za pogled, za mir u snu.
Jer ako se dete nasmeje tek nakon što je zemlja primila oštricu, možda je sve što je tražilo – da ga neko odbrani od nečega što ni samo ne ume da objasni.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)