U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
U prošlosti, malo je kuća bilo bez kuhinjskog noža, ali samo retke su imale nož koji nije služio za jelo. U mnogim seoskim domaćinstvima, na zidu iznad stola visio je jedan oštar nož, često star i izlizane drške, ali uvek čist. Taj nož se nije pomerao, nije koristio, i nije padao. Bio je tu da sto „ne puca“, da reč ne zarobi srce, i da kuća ostane cela čak i kad se ukućani raziđu ljuti.
Nož koji ne seče – ali zna kad treba
Ovaj nož nije bio običan predmet.
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Ako bi za stolom izbila rasprava, ako bi rečenice postajale teške, domaćica bi pogledala ka nožu – ili ga čak diskretno dotakla.
Time se, verovalo se, „preseca napeta nit“, bez da iko kaže šta ju je zategao.
Kako se postavljao i ko ga donosi
Nož iznad stola donosio je najčešće domaćin kad prvi put unese hleb u novu kuću.
Ako nije bilo muškarca, to je radila najstarija žena.
Uvek tiho, bez prisustva gostiju.
Nož se postavljao visoko – iznad nivoa glave sedeće osobe, da ne „gleda pravo u oči“, već da štiti odozgo.
Šta se dešava kad nož padne
Ako bi ovaj nož sam ispao sa zida, to se nije uzimalo olako.
U kući se tada pali sveća, stavi hleb na sto, i ćuti dok sveća ne izgori pola fitilja.
Govori se tiho:
„Ako si nešto presekao – neka ide. Ako nisi – neka stane.“
Ako padne više puta, nož se iznosi iz kuće, ali ne baca – zakopa se pod staro drvo.
Danas – predmet koga se stariji još sećaju
Mnoge kuće više nemaju ovaj nož.
Zamenile su ga fotografije, ikone, satovi.
Ali stariji će ti još reći:
„Dok je nož bio na zidu, niko nije ustajao od stola s mržnjom.“
I možda je vreme da se setimo da ponekad, ne treba nešto da presečeš rečima.
Možda je dovoljno da imaš nešto u kući što zna kako da preseče umesto tebe.
Betonski kolos od 26 metara nad Fruškom gorom: Spomenik iz 1951. gleda gde su ginuli partizani
Na najvišoj tački Fruške gore, kao čuvar prošlih vremena i ideala, stoji monumentalni simbol borbe protiv fašizma – delo vajara Sretena Stojanovića koje i dalje diše otporom
Od zadužbine poslednjeg despota do večnog doma Obrenovića: Krušedol kao svetilište nacije
Zadužbina plemića, utočište patrijarha, svetilište naroda – mesto gde istorija, vera i umetnost i dalje dišu istim dahom
Srne i ždralovi u atarima Novog Bečeja: Neobičan savez tišine i opreza u srcu Vojvodine
Susret dve zaštićene vrste na ravnici – prizor koji pokazuje koliko priroda može biti skladna kad joj damo prostora
Kula Nebojša na Kalemegdanu: Od srednjovekovne kule do muzeja slobode – svedok istorije, suza i otpora
Stražar nad Dunavom koji pamti vekove
Oslikani svodovi i zlatni venac u Hramu Svetog Save: Šta sve krije pogled ka nebu
Bogato oslikana kupola i monumentalni polijelej simbolizuju večnost, Hrista kao svetlost sveta i božanski poredak
Komentari(0)