U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
U prošlosti, malo je kuća bilo bez kuhinjskog noža, ali samo retke su imale nož koji nije služio za jelo. U mnogim seoskim domaćinstvima, na zidu iznad stola visio je jedan oštar nož, često star i izlizane drške, ali uvek čist. Taj nož se nije pomerao, nije koristio, i nije padao. Bio je tu da sto „ne puca“, da reč ne zarobi srce, i da kuća ostane cela čak i kad se ukućani raziđu ljuti.
Nož koji ne seče – ali zna kad treba
Ovaj nož nije bio običan predmet.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Ako bi za stolom izbila rasprava, ako bi rečenice postajale teške, domaćica bi pogledala ka nožu – ili ga čak diskretno dotakla.
Time se, verovalo se, „preseca napeta nit“, bez da iko kaže šta ju je zategao.
Kako se postavljao i ko ga donosi
Nož iznad stola donosio je najčešće domaćin kad prvi put unese hleb u novu kuću.
Ako nije bilo muškarca, to je radila najstarija žena.
Uvek tiho, bez prisustva gostiju.
Nož se postavljao visoko – iznad nivoa glave sedeće osobe, da ne „gleda pravo u oči“, već da štiti odozgo.
Šta se dešava kad nož padne
Ako bi ovaj nož sam ispao sa zida, to se nije uzimalo olako.
U kući se tada pali sveća, stavi hleb na sto, i ćuti dok sveća ne izgori pola fitilja.
Govori se tiho:
„Ako si nešto presekao – neka ide. Ako nisi – neka stane.“
Ako padne više puta, nož se iznosi iz kuće, ali ne baca – zakopa se pod staro drvo.
Danas – predmet koga se stariji još sećaju
Mnoge kuće više nemaju ovaj nož.
Zamenile su ga fotografije, ikone, satovi.
Ali stariji će ti još reći:
„Dok je nož bio na zidu, niko nije ustajao od stola s mržnjom.“
I možda je vreme da se setimo da ponekad, ne treba nešto da presečeš rečima.
Možda je dovoljno da imaš nešto u kući što zna kako da preseče umesto tebe.
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
OVO SU 3 NAJPAMETNIJE SRPSKE POSLOVICE KOJE SVAKOG OD NAS TREBA DA VODE KROZ ŽIVOT: Uz njih ćete UVEK dobro postupiti
Od davnina naš narod je veoma mudrno zborio, prretočivši neprocenjivo iskustvo u poslovice koje se i danas vrlo često koriste u brojnim situacijama.
Greška koja skupo košta! Veroučiteljka Andrea otkrila šta se nikako ne jede tokom posta, a Srbi to rade stalno
Šta je najvažnije da ne jedemo tokom posta?
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Komentari(0)