Zašto se uveče ne daje nož, hleb ili ogledalo? Tri zabrane koje narod ne krši ni bez objašnjenja
U srpskoj tradiciji postoje predmeti koji se posle zalaska sunca ne smeju davati iz ruke u ruku – jer se veruje da prenose svađu, nesreću ili gubitak
“Nož ti ne dam uveče, uzmi ga sa stola.” “Hleb se ne vraća – da ti se dom ne otvori.” “Ogledalo posle mraka – da ti ne uzme lepotu.” Ovo nisu samo fraze koje ponavljaju bake u selu – to su ostaci složenog verovanja da određeni predmeti posle zalaska sunca gube svoju svakodnevnu funkciju i postaju – simboli. U srpskoj narodnoj religiji, večernji čas je trenutak kada svet živih ulazi u senku, a senka – u kuću. I zato se određene stvari više ne razmenjuju kao tokom dana.
Nož – oštar rez u odnosima
Nož uveče ne treba davati direktno iz ruke u ruku. Veruje se da “seče prijateljstvo”, donosi svađu, nepovratno prekida bliskost. Ako mora da se da – stavlja se na sto, pa druga osoba uzima sama. U nekim krajevima (Rasina, Jadar), ako se dogodi da neko uzme nož iz ruke – mora da se “otkupi” simbolički: novčićem, hlebom ili rečima: “Da ne bude između nas reza.”
Možda vas zanima:
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Možda vas zanima:
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Možda vas zanima:
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Hleb – simbol kuće, mira i zajedništva
Davanje hleba uveče, naročito ako je već započet, tumači se kao prenos “domaće energije” van kuće. Hleb nije samo hrana – on je znak prisustva. Ako se komad hleba da u ruke u kasnim satima, veruje se da “kuća ostaje gladna”, da “sreća izlazi”. Zato se hleb ostavlja, ne daje direktno. U nekim selima, uz hleb se kaže: “Uzmi i nek ti se množi, ne dajem – već delim.”
Ogledalo – granica između vidljivog i nevidljivog
Ogledalo u narodnoj kulturi nosi težinu – ono ne prikazuje samo lik, već duhovno stanje. Uveče, kada svetlo nestane, ogledalo više ne odražava istinu – već prostor za druge poglede. Dati ogledalo uveče – naročito ženi ili detetu – tumači se kao poziv nevidljivim silama da “prepoznaju” osobu. Zato se ogledala uveče pokrivaju, ne gledaju u prolazu i nikako ne poklanjaju.
Zajednička simbolika: Ne remeti balans večeri
- Nož – simbol moći, opasnosti i prekida
- Hleb – simbol života, topline i unutrašnje sigurnosti
- Ogledalo – simbol duše, identiteta i nevidljivih sila
Veče je vreme kada se dom zatvara, krug se skuplja i svet postaje tiši. Sve što se uveče razmenjuje – nosi veću težinu nego danju. Zato je narod naučio da se ne igra s predmetima koji “ne opraštaju nemar”.
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Kad se kuća čisti metlom u krug: Zaboravljeni rituali iz srpskih sela koje niko više ne radi
Nekada je metla bila više od alata – njome se nije samo uklanjao prah, već i zlo, bolest i nevolja, ako se koristila u pravo vreme i na pravi način
Zašto su Srbi nosili nož u čarapi: Narodna verovanja o zaštiti i snazi
Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“
Bratimljenje pod jabukom: Kako su Srbi postajali braća bez krvi
Nekada se nisu svi problemi rešavali zakonom, niti su sve veze rađane krvlju – srpski običaj bratimljenja bio je svetinja jača od svakog potpisa
Komentari(0)