Zašto se uveče ne daje nož, hleb ili ogledalo? Tri zabrane koje narod ne krši ni bez objašnjenja
U srpskoj tradiciji postoje predmeti koji se posle zalaska sunca ne smeju davati iz ruke u ruku – jer se veruje da prenose svađu, nesreću ili gubitak
“Nož ti ne dam uveče, uzmi ga sa stola.” “Hleb se ne vraća – da ti se dom ne otvori.” “Ogledalo posle mraka – da ti ne uzme lepotu.” Ovo nisu samo fraze koje ponavljaju bake u selu – to su ostaci složenog verovanja da određeni predmeti posle zalaska sunca gube svoju svakodnevnu funkciju i postaju – simboli. U srpskoj narodnoj religiji, večernji čas je trenutak kada svet živih ulazi u senku, a senka – u kuću. I zato se određene stvari više ne razmenjuju kao tokom dana.
Nož – oštar rez u odnosima
Nož uveče ne treba davati direktno iz ruke u ruku. Veruje se da “seče prijateljstvo”, donosi svađu, nepovratno prekida bliskost. Ako mora da se da – stavlja se na sto, pa druga osoba uzima sama. U nekim krajevima (Rasina, Jadar), ako se dogodi da neko uzme nož iz ruke – mora da se “otkupi” simbolički: novčićem, hlebom ili rečima: “Da ne bude između nas reza.”
Možda vas zanima:
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
Možda vas zanima:
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
Možda vas zanima:
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
Hleb – simbol kuće, mira i zajedništva
Davanje hleba uveče, naročito ako je već započet, tumači se kao prenos “domaće energije” van kuće. Hleb nije samo hrana – on je znak prisustva. Ako se komad hleba da u ruke u kasnim satima, veruje se da “kuća ostaje gladna”, da “sreća izlazi”. Zato se hleb ostavlja, ne daje direktno. U nekim selima, uz hleb se kaže: “Uzmi i nek ti se množi, ne dajem – već delim.”
Ogledalo – granica između vidljivog i nevidljivog
Ogledalo u narodnoj kulturi nosi težinu – ono ne prikazuje samo lik, već duhovno stanje. Uveče, kada svetlo nestane, ogledalo više ne odražava istinu – već prostor za druge poglede. Dati ogledalo uveče – naročito ženi ili detetu – tumači se kao poziv nevidljivim silama da “prepoznaju” osobu. Zato se ogledala uveče pokrivaju, ne gledaju u prolazu i nikako ne poklanjaju.
Zajednička simbolika: Ne remeti balans večeri
- Nož – simbol moći, opasnosti i prekida
- Hleb – simbol života, topline i unutrašnje sigurnosti
- Ogledalo – simbol duše, identiteta i nevidljivih sila
Veče je vreme kada se dom zatvara, krug se skuplja i svet postaje tiši. Sve što se uveče razmenjuje – nosi veću težinu nego danju. Zato je narod naučio da se ne igra s predmetima koji “ne opraštaju nemar”.
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
OVO SU 3 NAJPAMETNIJE SRPSKE POSLOVICE KOJE SVAKOG OD NAS TREBA DA VODE KROZ ŽIVOT: Uz njih ćete UVEK dobro postupiti
Od davnina naš narod je veoma mudrno zborio, prretočivši neprocenjivo iskustvo u poslovice koje se i danas vrlo često koriste u brojnim situacijama.
Greška koja skupo košta! Veroučiteljka Andrea otkrila šta se nikako ne jede tokom posta, a Srbi to rade stalno
Šta je najvažnije da ne jedemo tokom posta?
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Komentari(0)