Badnjak je jedan od simbola Božića, a mnogi se pitaju šta treba uraditi sa njim nakon velikog praznika
Božić je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Za njega se vezuju brojna verovanja i običaji, koji mogu varirati u zavisnosti od toga u kom se delu Srbije praznuje.
Badnjak je neizostavni deo Božića, a nakon praznika često se baca u kontejner, pored njega, na ulicu i sl. Međutim, nikako ovo ne bi trebalo da radite.
Tradicija i verovanje nalažu da se badnjak nakon 7. januara ostavi negde u prirodi, ali bez dodataka koji se prodaju. Potrebno je da skinete kesice sa žitom, male džakove i sve dodatke - treba da ostanu samo grana i lišće.
Možda vas zanima:
NIKAKO GA NEMOJTE BACATI Ovo treba da uradite sa badnjakom nakon Božića
Nikako ga nemojte bacati u kantu ili ostavljati na ulici
Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ
Jedina kraljeva šuma u Srbiji u kojoj badnjak lično seče princ
Možda vas zanima:
NIKAKO GA NEMOJTE BACATI Ovo treba da uradite sa badnjakom nakon Božića
Nikako ga nemojte bacati u kantu ili ostavljati na ulici
Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ
Jedina kraljeva šuma u Srbiji u kojoj badnjak lično seče princ
Možda vas zanima:
NIKAKO GA NEMOJTE BACATI Ovo treba da uradite sa badnjakom nakon Božića
Nikako ga nemojte bacati u kantu ili ostavljati na ulici
Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ
Jedina kraljeva šuma u Srbiji u kojoj badnjak lično seče princ
Ostavite ga u šumi ili parku, ali nikako na betonu. Možete ga zadenuti ili položiti na drvo.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)