Nikako ga nemojte bacati u kantu ili ostavljati na ulici
Božić je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Za njega se vezuju brojna verovanja i običaji, koji mogu varirati u zavisnosti od toga u kom se delu Srbije praznuje.
Badnjak je neizostavni deo Božića, a nakon praznika često se baca u kontejner, pored njega, na ulicu i sl. Međutim, nikako ovo ne bi trebalo da radite.
Tradicija i verovanje nalažu da se badnjak nakon 7. januara ostavi negde u prirodi, ali bez dodataka koji se prodaju. Potrebno je da skinete kesice sa žitom, male džakove i sve dodatke - treba da ostanu samo grana i lišće.
Možda vas zanima:
Danas je SABOR PRESVETE BOGORODICE: Na DRUGI DAN BOŽIĆA zarad zdravlja i mira vernici treba da urade JEDNU STVAR
Danas je 8. januar, drugi dan Božića i praznik koji se naziva Sabor Presvete Bogorodice
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
Danas je SABOR PRESVETE BOGORODICE: Na DRUGI DAN BOŽIĆA zarad zdravlja i mira vernici treba da urade JEDNU STVAR
Danas je 8. januar, drugi dan Božića i praznik koji se naziva Sabor Presvete Bogorodice
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
Danas je SABOR PRESVETE BOGORODICE: Na DRUGI DAN BOŽIĆA zarad zdravlja i mira vernici treba da urade JEDNU STVAR
Danas je 8. januar, drugi dan Božića i praznik koji se naziva Sabor Presvete Bogorodice
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Ostavite ga u šumi ili parku, ali nikako na betonu. Možete ga zadenuti ili položiti na drvo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(3)
Deki
10.01.2023 19:21
Brane
11.01.2023 17:07
Ali problem je da ljudi nabavljaju badnjake a nemaju gdje ložiti , pa se kasnije baci bilo gde na žalost. Grančice vjerovatno nisu problem.
Nikola
12.01.2023 01:25
Bozic je tesko paganstvo a ne hriscanski praznik. O ostalim elementima paganstva kao naprimer badnjaka ne treba ni trositi reci.
Pa badnjak se naloži za Božić!