Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ
Jedina kraljeva šuma u Srbiji u kojoj badnjak lično seče princ
Mnogo je šuma u Srbiji u kojima se na ovo sveto jutro seče badnjak, ali samo je jedan kraljeva u kojoj je u seču krenuo i princ lično. Mihailo Karađorđević ovog januara poranio je kako bi ispoštovao običaje i srpsku tradiciju, pa je sa Oplenca ponovo u svet poslata jedinstvena slika.
„Zadužbina je jedina u Srbiji koja na ovaj način obeležava Badnje jutro, od 1991. godine organizovano se okupljamo na Oplencu i sečemo badnjak i po tome smo jedinstveni. Posle okupljanja u Petrovoj kući i zagrevanja uz šumadijski čaj, predstavnici Opštine, Zadužbine, dinastije Karađorđević i brojni građani naše Topole, odlaze u oplenačku šumu, u seču badnjaka. Pojedinačna, tzv. divlja seča nije dozvoljena jer bi se šuma uništila“ kaže upravnik Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu Dragan Reljić.
Rina
Običaj da Topolci baš na ovom mestu seku badnjak vezan je za kralja Petra koji je uvek prisustvovao ovom svečanom činu. Tradiciju seče badnjaka na Oplencu dužu od jednog veka koju su započeli Karađorđevići, sada nastavlja princ Mihailo, sin princa Tomislava.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Rina
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
„Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Badnjak se seče sa istočne strane jer treba da padne na istok. Onaj ko seče badnjak, trudi se „da se drvo ne muči” tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Prvo drvce koje padne sačuva se i nosi u kuću radi mira i sreće. Potom se predaje domaćici kako bi godina bila rodna i berićetna. U seču badnjaka se ponese i malo rakije, valja se da se nazdravi i Bogu pomoli“ – prepričavaju stari iz topolskog kraja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(1)
Ovo uništavanje šuma bez nadzora bi trebalo da se zaustavi. Jedan hrast raste 400 godina a ako svako domaćinstvo svake godine poseče po jedan a ne zasadi nijedan izračunajte kakva je to dugoročna šteta.