Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ
Jedina kraljeva šuma u Srbiji u kojoj badnjak lično seče princ
Mnogo je šuma u Srbiji u kojima se na ovo sveto jutro seče badnjak, ali samo je jedan kraljeva u kojoj je u seču krenuo i princ lično. Mihailo Karađorđević ovog januara poranio je kako bi ispoštovao običaje i srpsku tradiciju, pa je sa Oplenca ponovo u svet poslata jedinstvena slika.
„Zadužbina je jedina u Srbiji koja na ovaj način obeležava Badnje jutro, od 1991. godine organizovano se okupljamo na Oplencu i sečemo badnjak i po tome smo jedinstveni. Posle okupljanja u Petrovoj kući i zagrevanja uz šumadijski čaj, predstavnici Opštine, Zadužbine, dinastije Karađorđević i brojni građani naše Topole, odlaze u oplenačku šumu, u seču badnjaka. Pojedinačna, tzv. divlja seča nije dozvoljena jer bi se šuma uništila“ kaže upravnik Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu Dragan Reljić.
Rina
Običaj da Topolci baš na ovom mestu seku badnjak vezan je za kralja Petra koji je uvek prisustvovao ovom svečanom činu. Tradiciju seče badnjaka na Oplencu dužu od jednog veka koju su započeli Karađorđevići, sada nastavlja princ Mihailo, sin princa Tomislava.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Rina
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
„Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Badnjak se seče sa istočne strane jer treba da padne na istok. Onaj ko seče badnjak, trudi se „da se drvo ne muči” tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Prvo drvce koje padne sačuva se i nosi u kuću radi mira i sreće. Potom se predaje domaćici kako bi godina bila rodna i berićetna. U seču badnjaka se ponese i malo rakije, valja se da se nazdravi i Bogu pomoli“ – prepričavaju stari iz topolskog kraja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(1)
Ovo uništavanje šuma bez nadzora bi trebalo da se zaustavi. Jedan hrast raste 400 godina a ako svako domaćinstvo svake godine poseče po jedan a ne zasadi nijedan izračunajte kakva je to dugoročna šteta.