Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ

Lepote Srbije

20:00

Kultura 1

Jedina kraljeva šuma u Srbiji u kojoj badnjak lično seče princ

Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ
Rina

Mnogo je šuma u Srbiji u kojima se na ovo sveto jutro seče badnjak, ali samo je jedan kraljeva u kojoj je u seču krenuo i princ lično. Mihailo Karađorđević ovog januara poranio je kako bi ispoštovao običaje i srpsku tradiciju, pa je sa Oplenca ponovo u svet poslata jedinstvena slika.

„Zadužbina je jedina u Srbiji koja na ovaj način obeležava Badnje jutro, od 1991. godine organizovano se okupljamo na Oplencu i sečemo badnjak i po tome smo jedinstveni. Posle okupljanja u Petrovoj kući i zagrevanja uz šumadijski čaj, predstavnici Opštine, Zadužbine, dinastije Karađorđević i brojni građani naše Topole, odlaze u oplenačku šumu, u seču badnjaka. Pojedinačna, tzv. divlja seča nije dozvoljena jer bi se šuma uništila“ kaže upravnik Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu Dragan Reljić.

Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ Rina
 

Običaj da Topolci baš na ovom mestu seku badnjak vezan je za kralja Petra koji je uvek prisustvovao ovom svečanom činu. Tradiciju seče badnjaka na Oplencu dužu od jednog veka koju su započeli Karađorđevići, sada nastavlja princ Mihailo, sin princa Tomislava.

Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ Rina
 

„Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Badnjak se seče sa istočne strane jer treba da padne na istok. Onaj ko seče badnjak, trudi se „da se drvo ne muči” tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Prvo drvce koje padne sačuva se i nosi u kuću radi mira i sreće. Potom se predaje domaćici kako bi godina bila rodna i berićetna. U seču badnjaka se ponese i malo rakije, valja se da se nazdravi i Bogu pomoli“ – prepričavaju stari iz topolskog kraja.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(1)

Loading
Milena

07.01.2023 11:24

Ovo uništavanje šuma bez nadzora bi trebalo da se zaustavi. Jedan hrast raste 400 godina a ako svako domaćinstvo svake godine poseče po jedan a ne zasadi nijedan izračunajte kakva je to dugoročna šteta.