Sa Oplenca poslata prelepa slika čuvanja starih običaja, tradiciju započeo kralj Petar pre 100 godina, a nastavlja princ
Jedina kraljeva šuma u Srbiji u kojoj badnjak lično seče princ
Mnogo je šuma u Srbiji u kojima se na ovo sveto jutro seče badnjak, ali samo je jedan kraljeva u kojoj je u seču krenuo i princ lično. Mihailo Karađorđević ovog januara poranio je kako bi ispoštovao običaje i srpsku tradiciju, pa je sa Oplenca ponovo u svet poslata jedinstvena slika.
„Zadužbina je jedina u Srbiji koja na ovaj način obeležava Badnje jutro, od 1991. godine organizovano se okupljamo na Oplencu i sečemo badnjak i po tome smo jedinstveni. Posle okupljanja u Petrovoj kući i zagrevanja uz šumadijski čaj, predstavnici Opštine, Zadužbine, dinastije Karađorđević i brojni građani naše Topole, odlaze u oplenačku šumu, u seču badnjaka. Pojedinačna, tzv. divlja seča nije dozvoljena jer bi se šuma uništila“ kaže upravnik Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu Dragan Reljić.
Običaj da Topolci baš na ovom mestu seku badnjak vezan je za kralja Petra koji je uvek prisustvovao ovom svečanom činu. Tradiciju seče badnjaka na Oplencu dužu od jednog veka koju su započeli Karađorđevići, sada nastavlja princ Mihailo, sin princa Tomislava.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
„Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Badnjak se seče sa istočne strane jer treba da padne na istok. Onaj ko seče badnjak, trudi se „da se drvo ne muči” tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Prvo drvce koje padne sačuva se i nosi u kuću radi mira i sreće. Potom se predaje domaćici kako bi godina bila rodna i berićetna. U seču badnjaka se ponese i malo rakije, valja se da se nazdravi i Bogu pomoli“ – prepričavaju stari iz topolskog kraja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
SUTRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Кao što je u šali i s ljubavlju govorio Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
Ovo uništavanje šuma bez nadzora bi trebalo da se zaustavi. Jedan hrast raste 400 godina a ako svako domaćinstvo svake godine poseče po jedan a ne zasadi nijedan izračunajte kakva je to dugoročna šteta.