DANAS JE BADNJI DAN: Svi koji pojedu ovu biljku, imaće veruje se PUNO NOVCA, ako 1 običaj zanemarite pratiće vas MALER
Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg.
Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg. Predstavlja poslednji i najstroži dan velikog posta.
U praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.
Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist.
Možda vas zanima:
Danas je Badnji dan: Običaji na Badnji dan, veče i Božić
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Badnji dan koji je neizostavan deo božićnih običaja.
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Možda vas zanima:
Danas je Badnji dan: Običaji na Badnji dan, veče i Božić
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Badnji dan koji je neizostavan deo božićnih običaja.
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Možda vas zanima:
Danas je Badnji dan: Običaji na Badnji dan, veče i Božić
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Badnji dan koji je neizostavan deo božićnih običaja.
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.
Na badnje jutro kuća se čisti, ukrašava sa slamom, na sto se stavlja suvo i koštunjavo voće, slavska sveća - započinje post koji za cilj ima čišćenje duše. Potom se priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje.
Domaćice prave posnu trpezu, ali raznovrsnu, koja bi trebalo da sasdrži: pasulj, ribu, baklavu, pogaču, pitu...Veruje se da će tako i nova godina biti bogata i plodna.
Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.
U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi i jelu, jer se sve to može spremiti bilo koji dan. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju.
I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti. Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu.
Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje.
Sledeća verovanja su naši preci obavezno poštovali:
- Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.
- Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
- Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće, piše Kurir Stil.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
Komentari(0)