DANAS JE BADNJI DAN: Svi koji pojedu ovu biljku, imaće veruje se PUNO NOVCA, ako 1 običaj zanemarite pratiće vas MALER
Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg.
Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg. Predstavlja poslednji i najstroži dan velikog posta.
U praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.
Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist.
Možda vas zanima:
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
10 GREŠAKA POBOŽNIH LJUDI: Ove običaje smo shvatili SASVIM POGREŠNO i nikad nismo ni pomislili da grešimo
Pobožni ljudi često prave ove greške jer jednostavno smatraju da je to ispravno
Možda vas zanima:
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
10 GREŠAKA POBOŽNIH LJUDI: Ove običaje smo shvatili SASVIM POGREŠNO i nikad nismo ni pomislili da grešimo
Pobožni ljudi često prave ove greške jer jednostavno smatraju da je to ispravno
Možda vas zanima:
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
10 GREŠAKA POBOŽNIH LJUDI: Ove običaje smo shvatili SASVIM POGREŠNO i nikad nismo ni pomislili da grešimo
Pobožni ljudi često prave ove greške jer jednostavno smatraju da je to ispravno
Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.
Na badnje jutro kuća se čisti, ukrašava sa slamom, na sto se stavlja suvo i koštunjavo voće, slavska sveća - započinje post koji za cilj ima čišćenje duše. Potom se priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje.
Domaćice prave posnu trpezu, ali raznovrsnu, koja bi trebalo da sasdrži: pasulj, ribu, baklavu, pogaču, pitu...Veruje se da će tako i nova godina biti bogata i plodna.
Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.
U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi i jelu, jer se sve to može spremiti bilo koji dan. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju.
I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti. Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu.
Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje.
Sledeća verovanja su naši preci obavezno poštovali:
- Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.
- Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
- Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće, piše Kurir Stil.
KLJUČ DUGOVEČNOSTI: Ovo je bilo omiljeno piće patrijarha
Ovaj sok je ima jako blagotvorno dejstvo na ceo organizam i prava je riznica zdravlja
Letnje zatišje u crkvi: Zašto se pred Ilindan u nekim selima ne oglašava zvono
U seoskim crkvama u pojedinim krajevima Srbije postoji neobičan običaj: nekoliko dana pred Ilindan, zvona se ne oglašavaju. Veruje se da u to vreme „nebo sluša nešto drugo“ i da tišina ne sme biti prekinuta.
Pepeo i mast: Zaboravljen melem koji su pravile žene za opekotine i ujede tokom leta
Na selu se ranije nije trčalo u apoteku zbog svakog ujeda ili opekotine. Melem od drvenog pepela i svinjske masti bio je prva pomoć u mnogim domaćinstvima, posebno u julu i avgustu.
KAD LJUBAV PRELAZI U MRŽNJU: Vladeta Jerotić objasnio šta treba da pitate sebe pre veze i braka
Čuveni srpski psihijatar dr Vladeta Jerotić govorio je jednom prilikom o zaljubljenosti
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Komentari(0)