Srpska pravoslavna crkva slavi danas Badnji dan koji je neizostavan deo božićnih običaja.
Badnji dan se proslavlja dan uoči Božića i predstavlja poslednji i najstrožiji dan božićnog posta, kao i veliku sreću jer prethodi danu Hristovog rođenja.
Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta – badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali.Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.
Po badnjak idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak.
Možda vas zanima:
Šta simbolizuje badnjak: Vernici danas proslavljaju Badnji dan
Badnji dan najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika Božić. On predstavlja poslednji i najstroži dan božićnog posta, a ujedno predstavlja i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog rođenja.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Šta simbolizuje badnjak: Vernici danas proslavljaju Badnji dan
Badnji dan najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika Božić. On predstavlja poslednji i najstroži dan božićnog posta, a ujedno predstavlja i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog rođenja.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Šta simbolizuje badnjak: Vernici danas proslavljaju Badnji dan
Badnji dan najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika Božić. On predstavlja poslednji i najstroži dan božićnog posta, a ujedno predstavlja i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog rođenja.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca.
Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.
Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
Trpeza na Badnji dan je isključivo posna i najčešće se spremaju riba, podvarak i pasulj, uz kupus ili krompir salatu.
Badnje veče
Na Badnje veče, domaćin kuće sa sinovima unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera. Badnjak se polaže na ognjište, utom se pali i sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, nakon čega se pristupa posnoj večeri i uživa u porodičnom miru. Veruje se da na ovaj dan ili veče treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima sa kojima ste bili u zavadi, kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi.
Božić
Božić je najveseliji pravoslavni praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista i slavi se tri dana. Božićno jutro počinje tako što se, od rane zore, čuju zvona iz svih pravoslavnih crkava i hramova, oblači se svečana odeća i odlazi u crkvu na Božićnu liturgiju. Svi hramovi u našoj opštini počeće Božićnu Liturgiju u 8 sati. Na Božić ljudi se pozdravljaju i otpozdravljaju rečima „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi„.
Običaj je da prva osoba koja nam u kuću uđe na Božić jeste položajnik – prijatelj kuće koji treba da kući i njenim ukućanima obezbedi zdravlje, sreću, blagostanje i mir. Simbolički, položajnik predstavlja tri mudraca koji su pratili zvezdu sa Istoka i koji su Hrista na rođenju darovali tamjanom, zlatom i mirisom.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
Komentari(0)